Nova Evropa

лако доћи до закључка, да се све те три класе у та три блока морају привлачити и узајамно приближавати. И, кад не би било оног вјештачки створеног буржујског нацијонализма, који спрјечава силом такво зближавање, шта би било природније него да почну дјеловати оне кохезијоне силе, оне силе афинитета, па да онда, у оквиру наше државе (коју сви ионако признају ваљаним оквиром), српски, или србијански, сељак приђе сељаку хрватском и словеначком, хрватски радник српском и словеначком раднику, један интелигенат другоме, па и једни буржуји другима, те да се тако створе нови блокови на класној, реалној, основици. Само на тај се начин, држимо, може наш проблем ријешити, само тако могуће је

интегрално уједињење наше расе — Југословенство у модерној класној држави,

А сада да се још, примјера ради, задржимо на специјално хрватској политици, односно политици оне групе која данас води главну ријеч у Хрватској, Поименце мислимо на политику господина Стјепана Радића, и на његов одношај према властитој странци, јер је и то у непосредној вези с предметом о коме говоримо.

am je хрватски сељак у својој души скроз наскроз класно оријентисан, њега буржујски нацијонализам није никад, уза сва настојања и пребацивања о помањкању нацијоналне свијести, дубље Дирнуо, нити се такнуо дубље његове душе, Дакако да је класна његова свијест на сасвим примитивном степену, те да се она манифестовала више у негирању, те у једној инстинктивној мржњи на „господу“ и „капуташе", неголи у организовану заштићавању властитих интереса. Кад је господин Радић ступио на чело хрватског села, и примио његову организацију у своје руке, он је имао задаћу да одгаја и оплемењује тај сељачки примитивни инстинкт, преводећи га у једну класну свијест, Да је то извршено, ми бисмо данас имали једну не фанатизовану него организовану масу сељачког народа, која би била најважнији фактор свеколиког наше, политичког и културног живота, и која би знала у свим пригодама прибавити поштовања својим класним интересима. Нећемо овдје испитивати, зашто Г, Радић није кренуо тим путем; само констатујемо, да он тога није учинио, већ да је по својим посебним способностима знао у сељака усадити идеју чисто буржујског нацијонализма, и предобити га за њу, Гдје је Г. Радићи скретао на поље класно, он се ту није уздигао над сељака, није онај сељаков примитивни инстинкт јачао и оплемењивао, него је и он само безобЗирно ударао по „капуташима“. У сваком се случају, кад Г. Радић говори о „хрватском сељаку", јачи нагласак осјећа на првој неголи на другој ријечи, У ствари, он је повезао хрватског сељака са хрватским буржујем, доказујући му и увјеравајући га да су њихови интереси идентични,

Ми смо увјерења, да ће здрави инстинкт сељака и ту, прије или послије, побиједити, јер ће сељак увидјети, да њега везују јаче нити са србијанским и војвођанским и словеначким сељаком неголи са хрватским капиталистом, и буржујем, који ће се опет међу со-

235