Nova Evropa

ова Европа

Књига У, Број 8. 11, јула, 1922

Krvavi nacijonalizmi, (Роуодот једпоб о дгибот,)

Francuzi, kojima se danas, ne sasvim nepravedno, prebacuje politički nacijonalizam, Francuzi, u zadnje vreme, mnogo prevrču razne istorije i filozolije nacijonalizama, Nemce pretresaju najčešće, En'Sdleze nešto redje, Ruse, koji im nikako ne idu u »esprit«, ponajredje, Možebiti da bi taj red:imao biti obratan, možebiti da je i tačan takav kakav je, a možebiti da je, kad je reč o nacijonalizmu, skala i sasvim suvišna, Kako je da je, u ovome su času opet Nemci povod da Fran·cuzi imaju reč, |

Gosp, Ksavjć Leon izdaje obimno delo o Pihteu i njegovu dobu, Već se oko prvog toma toga dela podigla čitava literaturica kritika, rasprava, mudrih i naglih mišljenja i ispovesti, Fihte iskače, redom, kao borac za slobodu sveta, kao entuzijast načela Francuske Revolucije, kao mračan etičar, kao metalizičar-patrijot, kao komunist, demagog, alejist, makijavelist, šovinist-patrijof, i, najzad, u vezi sa ratom od 1914, kao manijak obesne nemštine i vrsta idejnog zločinca, — Nama nije namera govoriti o toj knjizi, nego povodom nje, dati izraza drugoj jednoj impresiji,

Ljadi tako pišu, i tako se drže, kao da, diskutujući nacijonalizam, imaju pod perom, ili pod rečju, objekt kome se odoleva, koji postepeno uzmiče iz mentaliteta, nestaje, i ostavlja svoje mesto nečem novijem i humanijem, No kad čovek pošteno prisloni uho bilo na žilu čovečanstva, bilo na svoju rodjenu žilu, on čuje i oseća drugo, Da li samo zato što su Veliki Rat i Versaljski Mir zloupotrebili i zlouputili nacijonalizam naroda da ne može gore biti, ili i iz dubljih i starijih razloga, tek, nacijonalizam nesamo da je tu, nedo. se, kao :svaka strast, podmladjen izdiže i ispod svojih trofeja i ispod svojih ruševina, O francuskoj politici i da ne govorimo, ali Francuzi i u umetnosti okreću romansko-kaftolički list; englesko ostrvo go“vori samo za sebe; u Varšavi su nam rekli da se Poljska još nije osvetila; komunistička Rusija traži ono što je r usko; emigracija Tuska, od samodržavlja pa do Jesenjinove poezije, hoće nešto što је »batjuška« ili »matuška«; amerikanstvo se već sa Hvitmenom počelo nacijonalisati, a neće mnogo proći pa će možda dobiti i svoga Fihtea,

225