Nova Evropa

Omladinski glasnik. Galilejev klub

na Zagrebačkom Sveučilištu, »Eppur si muove«,

Galileo Galilei,

Danas kad je sveučilišna omladina na mrtvoj tačci svojega gibanja, kad je stala kao nepokretna masa te jedva daje znaka bilo kakovoda života, kad se bolesno ispoljuju njezini mrtvi podvizi i mladenačka se htenja rasplinjuju i službuju regijonalno-nacijonalističkim borbama, danas više nego ikad mi želimo života, i vapimo za svetlom. Što znači, da od blizu tri hiljade članova sveučilišne omladine nema glasa ni trzaja, da oni svi mrtvački spavaju ili da su svi i apsolutno mrtvi! Ili, zar je ono omladina, što pravi ulične pučeve i diže viku, i pali sveće na žrtvu za umrle i stare ideale, — ne, ono su ulični siromasi što gaze smrdljivo blato, i mese u njemu svoje ideale prodavajući mladosti za degenerisani nacijonalizam i odvratni šovinizam, Oni i ne vide sebe, njihov se horizont bliži crnoj ništici u koju će da zabodu svoj pobedonosni barjak, svoju manifestaciju vremena staru izlizanu krpu svojih dedova i pradedova. Ko bi rekao da je to ona omladina koja je nekad rušila i preokretala sisteme, socijalne poretke i vodje, i koja je išla prva prednjačeći toku vremena i progresa,

Udjite u vestibul Zagrebačkoga Sveučilišta, i videćete da su sva čeliri zida oblepljena do gore crnim pločama {ima ih na trideset); svaka ploča predstavlja po jednu omladinsku grupu, sa svim mogućim i nemogućim napisima i imenima, od crvenih do trobojnih, Ali od svih tih crnoobojenih dasaka i šarenih imena niste nikad čuli žive reči =: život pojedinih omladinskih društava obešen je u vestibulu za zardjali čavao, i visi tamo u trideset omladinskih leševa, ko sablasti, i vama se samo čini čudno da se nije niko još našao da ih slavno pokopa i pregazi. |

Što se tu može? „.. Slika je očigledno strašna, očajna. Ali treba ipak nešto učiniti, Treba izvaditi i ocediti iz te blatne i muljne reke čistu vodu, i preneti je u novo korito, a ostalo neka se raspadne i osuši, To je jedino što je moguće,

»Galilejev klub«, koji se nedavno osnovao na Univerzitetu i održao svoje prvo predavanje (o »Slomu nacijonalizma«), nosi belu zastavu mladosti i ideala, nosi borbenost i značajke vremena i progresa. Budućnost je naša, hoćemo da se krenemo naporedo s vremenom i da mu dademo što najbolje imamo, Hoćemo da kažemo na sav glas: da ovako kako danas biva ne može dalje, da je to krivo, i da verujemo u drugu bolju budućnost; hoćemo da kažemo, da smo ovde, da nas im a,i da se duh naš s vremenom »ipak kreće«, Hoćemo mirno i tiho dalje da krenemo, da se produbljujemo i izgradjujemo; i, kao što kaže Bog Sodomi i Gomori : »ako u vašem gradu imade pet pravednika, neću zapaliti vaš grad«, — i mi da kažemo: ako nas se na univerzitetu

349