Nova Evropa

Do 1910, po istome piscu, povećao se ovaj broj na 156,000.000. U svakom slučaju, Sloveni sačinjavaju više od jedne trećine celokupnog stanovništva Evrope; ujedinjeni, oni bi bili najveći narod, odnosno najveća država,

Prilike, kako se razvijaju usled i nakon rata, pozivaju sve narode Evrope na solidarnost i zajednički rad; i ja verujem, da će doći do Udruženih Država Evrope, Ta nova Evropa stvaraće se polako, i komad po komad, Na početku, nastajaće sporazumevanje i tešnje veze ovde onde medju pojedinim narodima. Postoji još jednako skupina Velike Antante koja, unatoč ekonomskih i političkih sporova medju pojedinim svojim članovima, ipak predstavlja jedan priznat medjunarodni autoritet, Postoji zatim i Mala Antanta, i sporazum postignut izmedju Češkoslovačke i Poljske, na jednoj strani, i Austrije na drugoj; dok se istodobno čine pokušaji da bi došlo do bliskih odnosš Poljske sa malim baltičkim državama, a razne kavkaske državice u Južnoj Rusiji takodjer traže medjusobom sporazum. Svuda vidimo gde 'se čine napori u smislu jedinstva, Liga Narodi radi u istom pravcu, a medjunarodne konferencije u Vašingtonu, Kani, Gjenovi, i t. d. treba takodjer u svezi s ovim spomenuti, Nemačka je baš nedavna sklopila sporazum s Rusijom ,.,

Na mnogo godina pre rata izazvao je mnoge nade u Francuskoj jedan pokret u književnosti, politici, i filozoHiji, poznat pod imenom »Nova PFrancuska«, Najznačajnije ime toga pokreta, možda, bilo je ime Romena Rolana; ali je pored njega bio još čitav niz mislilaca, pesnik4A, i umetnik4, koji su posvećivali svoj rad preporodu Francuske i tešnjim vezama s Evropom. Nije važno, da li su ti ljudi imali jasan program za političko jedinstvo Evrope. Važno je bilo, u stvari, da su oni hteli da postave moralne i filozofske osnove na kojima bi moglo počivati organsko ujedinjenje civilizovanih naroda u Evropi. Rat je mnogo toga pokvario u sferama morala, ali nije propala nada da će nastojanja i težnje Romena Rolana, Suaresa, Pegija, i drugih, poneti ploda u poratnoj Francuskoj. I u Nemačkoj, iako možda u skromnijoj meri, propovedaju odlični ljudi medjunarodno i evropsko bratstvo koje bi sve obuhvatilo.

Nacijonalne su želje u velikoj meri zadovoljene poratnom organizacijom Evrope. Istina je, doduše, da Evropa nije uredjena potpuno u smislu narodnosnog principa, ali današnje države ipak odgovaraju dovoljno tome principu da čine izlišnim svaki rat iz narodnosnih razloga, Narodne će manjine biti osigurane svuda u svome kulturnom razvitku, a svi narodi približiće se jedni drugima; sporna pitanja moći će se rešavali sporazumom, bez ratova. Narodno osećanje neće zameniti internacijonalnost, koja je postala usled solidarnosti „medju narodima; ali će pojedini narodnosni programi postati pozitivniji, ljubav prema svojoj vlastitoj naciji neće toliko mutiti surevnjivost, ili čak mržnja, naspram drugih narodA, Nacijonalizam u dobrom smislu ostaće, ali će nacijonalne mržnje nestati, |

Nema bojazni da bi takozvana »balkanizacija« Evrope sprečila bliže odnose medju narodima. U tom pogledu, mnogi Američani i En-

10