Nova Evropa

само судбина, и да је велика несрећа задесила ову земљу, што њу данас представљају, и дају правац (ако се ту уопште може говорити о правцу) њеној политици, типови несамо осредњи и просечни него и нижи и врло ниски, док Чешкословачком управљају њени најбољи синови. Чјешкословачка. је била, то је истина, нарочито срећна. Док смо се ми дали збунити догађајима и превратом, те оставили на крмилу нове државе старе професијоналне и провинцијалне политичаре, који су око себе искупили најназадније и најнекултурније елементе, у Чехословака, испливало је на површину оно што је најпаметније и најспособније, и у пенхолошком моменту овладало је ситуацијом и новим приликама.

Нема ниједног спољњег момента. који би правдао наше заостајање за Чешкословачком, — сви су у нама самима. Југославија је у сваком погледу била у бољем и повољнијем положају него Чешкословачка, лочевши од почетка рата. Југословени су имали Србију, савевницу и штиБеника великих европских држава, и држање српског свљака-војника. " прибавило' нам је најбољу протекцију која се само даје замислити, док су се Чеси и Словаци, прогоњени код куће, у иноземству морали потупати без заштитника, као »етранци-непријатељи«. (Док је, например, у лондонском посланству један резервни официр-забушант, само зато што је Србин, могао солити памет Енглезима и вређати некажњено наше ондашње најбоље пријатеље, морао је у исто доба Масарик, са српским пасошем, као сумњив трпети прогоне лондонске полиције. И кад је све прошло, те кад су Чехословаци, својим јунаштвом и својим трудом, извојевали себи земљу и слободу, нашли су се и код куће опет у много тежем положају него Југословени у својој ослобођеној и уједињеној отаџбини, и у политичком и у економском погледу; међу њима су биле огромне мањине Немаца; H требало је запослити и умирити стотине тисућа радника по фабрикама које су изгубиле терен за своје производе. Ни на културном пољу — у погледу практичног уједињења са а цима —- нису Чеси имали лакши задатак него СОрбохрвати, будући д Словаци према Чесима стоје данас пре као Словенци према, Oro тима него ли као Хрвати према Србима. Ове те тешкоће успели су савладати Чехословаци; и, преко тога, пружили су руке да помогну још и нама, Југословенима пи Словенима, и другим својим суседима. — Још у изгнанству, ствар малих народа пред Западном Европом и Америком водили су они, и они су давали правац пропаганди и начину обавештавања. У Масарика и Бенеша имали су наши заједнички британски и фран-

цуски пријатељи више поверења него ма у којег Југословенина, имали су од њих и више користи у своме послу за. нашу ствар; Масарик у Лондону, у Русији, и у Америци, вредео је н нама више него посланици и мисијонари србијанске владе или чланови "Југословенског Одбора. Неће се одвише далеко од истине одмаћи ни онај који Вилзоново познавање прилика у Европи припише поглавито утицају и раду Масарика и његових помоћника. Притом су они овај посао вршили с пуно такта и скромности, дајући често првенство другима, нарочито Орбима и Југословенима уопште. На оном знаменитом митингу у лондонској општинској кући (»Mansion 'House«); na којем је Балфур први пут званично, у име британске владе, пред талијанским амбасадором и целим светом, признао Југославију — а поводом којега је Г. Ст. Протић, тада заменик Министра,