Nova Evropa

јова Европа

Књига У, Број 6. 21. октобра, 1922.

Солунски Процес.

У броју »Нове Европе« од 11. децембра 1921, упутили смо били на. адресу нашег новога краља, у погледу такозване Солунске А фере, ове речи: »Није ово први пут, Ваше Величанство, да Вам се приступа. с молбом, да узмете иницијативу у тражењу ревизије Солунскога Процеса, који је

био један крупан и значајан политички и војнички догађај из претпоследње

фазе нашег ратовања, а који се одиграо далеко, на туђем земљишту; У

ненормалним приликама и пред целом галеријом страних гледалаца, врло

брзо по времену, тако да је у сваком случају остао недовољно објашњен и осветљен, Како је у њему учествовало много виђених политичара, и војника, од којих су неки суђени на смрт и кажњени смрћу, то ствар што даље идемо све више постаје замршеном и мистеријозном у рђаву смислу, те је у свачијем интересу да се она, мирно испита и изнесе пред цео свет онаква, кака, је била у истини. Помиловање и враћање чинова бившим оптуженицима и осуђеницима, дела су милости и политичке увиђавности, али не могу довести до пуног задовољења, јер има учесника према којима, се може извршити коначна правда само још начелно, и који ће чекати на њу све док она не буде, једном, извршена. Вама, Ваше Величанство, чији је. положај изнад свих учесника и свих судија, не може бити стало ни до чега другога до да та правда буде изречена што пре. Управљамо, стога, на, Вас, и овом приликом, врло гласну и врло топлу молбу, да потакнете ревизију Солунског Процеса, те уклоните једну авет која, из мрака и неизвесности, прети новим трзавицама овој младој држави« — Од доба, када смо ово написали, наступила су два нова момента која нас нукају да се вратимо на овај предмет и да, овај пут, мало дуже застанемо на њему, један објективно важан за, краља и државу, други субјективно важан за нас. Амнвстија, подељена, приликом краљева, венчања, није обухватила и оне који су казењени у Солунском Продесу, како се очекивало, и није уопште ни у чему изменила, ситуацију која до данас постоји у том погледу. Го је први моменат. А други је садржан у чињеници, да се наша група, усвојивши пре кратког времена резолуцију Загребачког Конгреса као основу за свој будући практични јавни рад, отворено изјавила, за монархистички облик владавине, те је тиме »Нова Европа« добила већу слободу кад, вршећи свој задатак у јавности, говори о Солунском Процесу. Морамо дакле одмах искрено рећи, да је нама, дубоко жао што су се, приликом велике амнестије, меродавни фактори оглушили несамо о тако многобројне и топле жеље за,

153