Nova Evropa

ревивијом Процеса него и о тако важне и одлучне политичке и нацијоналне обзире и разлоге, који категорично траже да се.цела та афера једном коначно ликвидира и скине с дневног реда. Кад они то нису ни овом приликом учинили, нама — у нашем настојању да помогнемо консолидације наших ратних и поратних прилика, и у уверењу да ово питање спада, међу она која апсолутно имају бити решена ако хоћемо да. дођемо до мира и реда. у овој земљи — не остаје друго до да постојимо на нашем становишту, те да поново, и гласније, упутимо апел на, све којих се тиче и који долазе у обзир, да рашчисте Оолунску Аферу, једном за свагда, овде пред нама, у нашој земљи, те да сви знамо и видимо — и они који су били са Орбијом у Рату и изгнанству, и они који су након мира постали с њоме једно шта, је то било тамо на Крфу и у Солуну, ко је шта радио, и откуда. све то потиче. Јер избегавања и отезања по овој ствари само ће начинити од зла горе, и могу се љуто осветити, и појединцима и целоме народу.

'Ми верујемо да има личности на високим положајима у овој држави којима је, у најмању руку, нелагодно кад се говори о Солу HCKOJ Афери. Ова се одигравала у приликама у којима, они нису ни издалека. предвиђали шта ће доћи, и они би вероватно данас много тога жртвовали за кап пророчке мудрости више у оно доба. Али се времена, не враћају, — судба иде својим путем, и као што нико, на крају крајева, неће моћи да уништи или да прикрије оно што је било, тако нико не може ни спречити оно што мора доћи. Ревизија Процеса мора доћи. Ако има. кога међу онима који долазе у обзир да је довољно стар да би је могао смрћу избећи, зар“ би имало икога да се не боји оставити је у наслеђе својим потомцима, 4... Ни политичари који су били најближи Афери не поричу чињеницу, | је Процес вођен »у једном необичном и изванредно

деликатном и опасном тренутку«. Ове речи вадимо из чланка у којем Г. Стојан Протић даје свој приказ Црне и Беле Руке (>»Радикал« од 25. децембра 1921), и у којем каже: »У интересу општем је да се објективно и хладно проговори о овој ствари нарочито зато, што у нашој новој, великој отаџбини има много света“ који слуша ове речи Црна и Бела Рука а не зна им право значење, јер су оне постале на земљишту Краљевине Србије; а они који о њима говоре'неће да говоре објективно, неки што не знају, и њих је мање, а неки што им то не допушта њихов лични или партијски рачун«. Зар већ ово не оправдава потпуно жељу за Пари зијом Процеса% Али Г. Стојан Протић, у истом чланку, каже још више »је ли у Солунском Шроцесу учињена каква формална правно- НЕ омашка, не знам«. Кад тако искусан балкански политичар као што je Г- Протић каже хипотетички да не зна, онда он зна врло добро, и онда он допушта, да је било омашака са правно-судске стране. Па бе допустити и да се те омашке испитају и исправе. А ако и неће он допустити, оне св ипак имају исправити, мимо, или против, допуштења његова, и његових другова, ва чије је владе и на чији се потицај водио Солунски Процес.

Не знамо, шта управо разуме Г. Отојан Протић под »формалном правносудском омашком«. = Да ли, можда, то што су оптужени стављени под. истрагу и под суд за дело из 8 85 тачке е (»ко буну међу српеким или савезничким војницима подиже«, и за дело из 5 та тачке а (»ва предузеће које иде нато, да се законити ред наследства или Устав земаљски насилно промени или владалац спречи да врши уставна, права«), па је

154