Nova Evropa

дпјеб doba kad je češka kruna već bila daleko vrednija nego li naš novac), a danas tih uloženih 20 milijona vrede kod nas 20 milijona naših kruna, a u Češkoj tek neka dva milijona čeških kruna! Kod take perspektive naravno da niko neće hteti ulagati svoje kapitale u našu privredu, jer niko nije voljan da snosi ovake rizike,

Mi smo u ovom slučaju prilično pesimiste, i držimo da će sadašnja situacija na novčanom fržištu još dago da bude kritična, Ali mi ipak već vidimo izlazak iz nje, Sa popravkom naše valute pada, ili će skoro morati da ozbiljno počne da pada, i prosečni nivo cena, Pad cena imaće za posledicu da će za razvijanje čitavoga prometa trebati daleko manja količina novčanica nego što je danas potrebujemo, Time će jedan deo novca postati slobodan i priticati u opticaj, i tako delovati na poboljšanje situacije na novčanom ({ržištu, Sa druge strane, visina kamata delovaće, skupa sa stagnacijom poslova, da će mnogi privrednik nastojati da se poštopoto reši bar jednog dela svojih aranžmana, što će opet od svoje strane uticati na poboljšanje situacije, Trgovačko-industrijalni svet moći će, konačno, da otplati jedan deo svoga dugovanja, što će olakšati situaciju raznim novčanim zavodima, a time dalje delovati na opće poboljšanje situacije, — Sa više opflimističkog gledišta, moglo bi se reći, da ovake novčane krize nastupaju, u manjem ili većem opsegu, redovno, s vremena na vreme, i smatraju se kao neko nužno zlo, da bi se pročistila situacija, te da se slabo i nesposobno za život odstrani, a prebrzom tempu općeg razvitka stave izvesne granice,

Јоо Вет. Knjige ı listovi, Правно-повијесни ријечник Владимира Мажуранића.

Једно је велико културно дјело у нашој средини довршено, дјело међу нама започето и међу нама изграђивано. Оно је сада приведено крају, а живот, такав какав је данас, прошао је шутећ мимо њега, остављајућ ваљда смиренијем потомству да му оно ода дужнб поштовање, и да, поправи што је небрижна и невесела садашњица пропустила учинити. Чудно је доиста и чаробно решето историје: многи »великан«, кога сви савременици знаду и славе, пропашће крозањ у вјечну заборав, а многи други његови.-вршњади, за које се једва и чује, биће добар знанац потомцима. Река то буде утјехом онима, које данас незаслужено заборављамо, и крај чијих дјела необазирући се пролазимоз

Једне вечери под зиму године 1919, разговарао сам у Варшави с професором словенске правне повијести на тамошњем Универзитету, сад већ покојним Ф. Ф. Зигељом. Пред нама је, у његову радном кабинету, лежала,

прва свеска тада изашлих »Приноса за хрватски правно-повијесни рјеч-

ник« Владимира Мажуранића, коју сам му донио био из Загреба на дар од аутора. »Одлично је ово дјело«, говорио је Фјодор Фјодоровић, »и ако га тако Г. Мажуранић настави, имаћете дјело каково, у том опсегу, доиста нико нема«. Симпатични и добри професор све се више загријавао листајућ по обилном садржају свеске, као брат што се радује плоду се

231