Nova Evropa

dimo зе да ostanemo, i molimo da nas smafraju, vezom izmedju naših zemalja i naroda, kada jednom budu bili u svojoj domovini,

Ako, medjutim, oni ipak i doista misle i ostaju pritom, da s ovom i ovakom Rusijom ne mogu da žive, mi pristajemo i nato; ali neka nam onda oni kažu, jasno i odredjeno, kako i na koji način misle ovde svoj život definitivno da urede, tojest, tako da ne žive kao izbeglice, Jer to mora postati neprijatno i njima i nama, već tako da se priljube sredini, da o njoj vode računa, i da doprinesu i oni uredjenju i i blagostanju ove zemlje,

Ка М.

Руска емиграција. (Факта и мисли.)

»Емиграције пресецају развића, и пребацују људе из живе акције у привидну. Напушта се отаџбина са сталном мишљу да се колико сутра. опет врати у њу, људи дакле не иду напред него се стално враћају на, старо; нада. смета хватању корена и трајном раду; раздражење; и празне, заједљиве распре не даду изаћи из извеснога броја питања, мисли, и сећања, из којих се неминовно ствара предање. Све емиграције, откинуте од живе средине, којој су припадале, затварају очи испред горких истина, и све се већма уживљују у фантастички, затворени круг, који се састоји из присних успомена и замамљивих нада.

Ова, горка оцена емиграције потиче од великог изгнаника — А. И. Херцена. Авај, те бичевито оштре речи важе до извесног степена и за нову руску емиграцију, ову емиграцију која се по тако многоме, несамо квантитативно него и квалитативно, не може ни сравнити с ранијом. Ударајући у најболнију нервну тачку, Херценове су речи задржале своју снагу нарочито због тога, што је он, генијално интујитиван, подвукао психолошки битне црте сваке емиграције. Слично растињу, ишчупану из рођеног тла и пресађену на друго тле, и људи, лишени отаџбине, духовно гладују и сахну. Али како нису коначно изгубили родни крај, греје их нада да ће се вратити, и отуда у њих она двојственост, она унутрашња несталност емигранта, коју је тако дубоко схватио и тако погођено окарактерисао Херцен. Потребно је међутим с пуном јасноћом рећи: да се одредба Херценова не поклапа и са социјалном и пеихолошком суштином нове руске емиграције. Врло је важан, пре свега, моменат квантитета. То нису сада стотине и хиљаде људи, него се ту ради о милијонима. Руска емиграција броји до два милијона људи. И зато се у овом случају, боље но икада, дају применити познате речи, да квантитет понекад прелази у квалитет. Јер одиста, кад у средини те емиграције имамо 10,000 студената, око 400 професора и наставника виших школа, хиљадама земљоделаца, трговаца, техничара, инжињера, агронома, учитеља, судија, итакодаље, онда је то доказ да се та руска емиграција јавља као део целе диференциране социјалне скупине, само пресађене на друго тле.

Из те св околности родила могућност узајамне помоћи, сарадње, економске и културне кооперације. Проучити разне: форме те сарадње, био

238