Nova Evropa

ova Evropa

Knjiga VI, Broj 9. 21. novembra, 1922

Пароле и мотиви,

Колико је покрета са паролом: хоћемо искрено да поправимо садашње друштвено стање, односно да га учинимо бољим у интересу друштва (мн додајемо: и у интересу сваког од нас)! Ако мислимо одиста, искрено, онда треба, пре свега, да нас" покрећу мотиви који одговарају нашој пароли, н да будемо свесни тога; треба. хармоније између постављених циљева, у друштвеним покретима, и покретне снаге оних који иду с тим покретима. Истина. је, да та хармонија није апсолутна потреба, и да друштвени покрети иду често и без ње; али им она. треба. као регулатив, као принцип који тежи да проведе свака друштвена организација, јер иначе не иде по линији најмањег отпора, и не ради довољно економски. И несамо то, него иначе није зајемчено ни да ће нокрети остати оно што хоће да су, н да се неће извитоперити у нешто друго или нешто противно. Пуна прошлост примера, ни пун свет разочараних идеалиста, толико нас уверавају да је тако, да нам се често Чини да нело наше садашње друштво иде под лажним заставама, предвођено лажним вођама и пророцима, којима следе верни и певерни, свесно и несвесно, и нераздељени једни од других,

Очевидно је, да. парола. коју смо горе поставили захтева, да наши мотиви буду у осећању. друштвености, у осећању друштвене заједнице којом се индивидуа, падопуњује, и чијим посредством истом ин може да развије право своју егзистенцију и своју потпуну индивидуалност. То друштвено осећање, које се диференцирало у индивидуалном, треба да је хармонично развијено према ошћем осећању индивидуа, да се пе да зарушити, да је свесно, и да се користи инструментом разума. Опо омогућује човеку да може очувати, у сваком моменту, равнотежу социјалних и индивидуалних иптереса, која равнотежа, на путу циљевима ближим и даљим, често долази у питање; јер где њега џема, загушују уски индивидуални, егојистички, интероси посве опће интересе. То мотиве можемо назвати | осећањима свесне социјабилности. А тип човека кога покрећу таки мотиви, или чија. се друштвена осећања могу развити до тих мотива, можемо назвати социјалним типом.

Извесних друштвених осећања има у сваком човеку, али нема у сваком човеку мотива социјабилности, нити се они у њему могу развити. Штавише, има и сувише типова код којих у толикој мери превлађују огојистични мотиви, да немају нимало интореса за друштвену заједницу, тв да су прави антиподи социјалном типу човека. Социјалних типова има

265