Nova Evropa

у. сваком друштву, али нису свуда. једнако распоређени, и не врше "свуда.

исти утицај. Успех друштва битно зависи од тога. какви мотиви владају у њему и како је заступан чисти социјални тиш: Тако је и у погледу нашега, друштва. и наше пароле. Зато, да бацимо један поглед на нокретне снаге У. налпем друштву, те да покушамо објаснити | уједно. и положај налтег социјалног типа.

Као покретни мотиви нашег друштва владали су, до пред рат, нацијонално осећање т. ј. племенско осећање: српеко, хрватеко, словеначко, како га ми данас схватамо, затим верско осећање, осећање радничке солидарности, и исто тако осећање поседничке односно капиталистичке солидарности. Најачи од њих били су племенски, — односно верски мотиви код исламског дела народа, — који су остали исти у народу и после уједињења; али су уз то јаче пробуђене и силе југословенске народне солидарности, солидарности тежачког сталежа, и интернацијоналне радничке солидарности., Данас су најачи мотиви племенски и класни; али су племенски мотиви далеко слабији него пре рата, док су класни знатно ојачали, а. ни једни ни други немају оне јасноће предратних мотива. Док су људи пре рата, били. извесном унутрашњом снагом јасно везани за своје идеале (например, Орби пречани за идеал уједињења. са Србијом), данас су то више. традицијоналне и инетинктивне везе ва извесне пароле (као што су например: »Хрвати - на, окуш« или »Тежак тежаку!«). -

; Карактеристично је, за све ове. мотиве, да нису праћени правом друштвеном свешћу.. Наши племенски "Словенци, наши српски. тежаци, наши хрватски републиканци, засад су само то, док их се народ као целина — Југословенство, Словенство, Човечанетво — мало тиче. Ако они и имају неких опћих друштвених осећања, . сва су садржана у овим конкротним облицима, а изван тога су посве несвесна. Тако је могупе, да извесни племенски, класни, партијски нитереси, постају опћим и стављају се изнад државе и народа. Осим тога, декларисани друшетвели мотиви нису чисти и не владају у покретима, на чијим су заставама испивани. Тако је, опет, могуће, да са чистим племенским мотивима излазе на површину хрватски републиканци, који су до јуче били цареви људи, или да се под фирмом југословенског демократизма, "јављају и чисти српски сепаратисти и крајњи социјални конзервативци. Према томе, тешко је код нас данас и говорити о правој социјабилности: Наш је социјални тип слаб и кад останемо у релативним границама. Иако се индивидуални моменал нигде не истиче, егојистични мотиви владају необуздано нашим друштвом: ипаче се не би могле разумети све оне афере, међусобна оптуживања, п пеуспеси, од којих емо већ отупели. Чини се као да је већину министара, посланика, чиновника, предузетника, управо већину народа, обузео слепи и бруталии егојизам, који прети да посуноврати читаву аввмљу.

Конетелација покротних друштвених снага није дакле повољна у нашем народу. Ако хоћемо да унапредимо друштво, морамо пре свега овај одношај снага померити у опћу корист. Да ли је то могуће“ — То је још увек ствар вере, али на срећу изгледа да јест. Ако поближе посматрамо поједине људе у разним слојевима нареда, долазимо до уверења, да је: проценат социјално вредних појединаца, далеко већи и повољнији него што

266