Nova Evropa

one internacijonalno-ekonomske sinteze sedamdesetih godina prošlog stoleća, koja se zove uglavnom »marksizam«, Marksizam ne znači samo reč i kliše klasne borbe, po kojoj se socijaldemokratski frazira dne prvoga maja, nego znači početak jedne sinteze, jednog »Weltanschauung«-a, jednog staloženog pogleda na svet: »Dajte mi jedni liksnu tačku, i dići ću zemlju !« (Arhimed) — »Svet je filozofski objašnjen, — treba ga izmeniti« (»Misčre de la philosophie«, Marks o fajerbahovskoj tezi), Marksizam ne znači samo ekonomsku naučnu sintezu od Sen-Simona i Prudona, nego i hegelsko-fajerbahovski elan i romantiku četrdesetosmaškog jakobinizma, i idealnu perspektiva unapred i devičansku neiživljenu veru u progres, Ta arhimedovski teška teza ekonomske klasne borbe dobila je svoj konkretni organizacijoni izražaj u stvaranju triju Internacijonala. Prve, Druge, i Treće, I unatoč toga što je ta ekonomska teza klasne borbe prirodno komplikovana, i organski povezana sa sistemima materijalističke dijalektike, ona je ipak tako lapidarno jasna kao kakav agitacijoni plakat, koji može da pojmi i poslednji analfabet na Ivančici, Himalaji, ili Uralu, Doista! Nikada se Još dva sveta nisu tukla sa tako jasno otvorenim vizirima, čelom o čelo, licem o lice, kao što se u naše dane biju s jedne strane burza, kapital, zlato, deonice, i personalni Gospodin Bog, a s druge strane naučni principi i Istina, jasni kao dva puta dva četiri,

| Tako dakle stoji stvar, Banalno je doduše i pozhato, ali je ipak tako: na jednoj strani gospoda u grimizu i hermelinu, u zlatnim rokoko burgovima, i kao u opereti nose grbove, epolete, ordene, svilu, zastave, i vladaju; žene njihove su mirisne dame i princeze: i tima suverenima u počast grme topovi od tridesetitri centimetra kalibra, A na drugoj strani su milijoni, tamni bezimeni crni milijoni robova, sankilota, varvara, Кој позе ђгојеуе na robijaškim vrećama u koje ih oblače, i koji gladuju i krvare pod teškim teretom naših sistema, Jedni tegle kao faraonsko roblje, i krvave im se nosnice сте Фа udahnu kaplju zraka i odmora {osamsatni rad), a drugi deklamiraju o progresu, čovečansivu, čovečnosti, pobijanju analfabetizma, i tiranski kolju milijone s vremena na vreme {svi ratovi za poslednjih sto i sledećih sto godina), Jedni se pate i krvare i opijaju rumom i sifilisom i rakijom, a drugi profitiraju, Jedni hoće elektrifikaciju globusa, progres, zemlju, bolnice, škole, a drugi stoje na principu da je čovek marva i da treba da ostane marva, Jedni krepavaju po falijonama i na ladjama i u rudnicima i па frontama, i večno rade, i hoće i dalje da rade, samo uz nešto snošljivije i higijenskije prilike, da bi bilo manje besposliće i anarhije i krize i konkurencije i Коnjunkture, a drugi baš zato sede kod zelenih stolova, telefoniraju, i kradu po burzama, da bi bila što veća anarhija, što više kriza, jer je onda konjunktura bolja, konkurencija manja, a profit veći, percent veći, i diviđende veće, Jedni hoće da globus bude galvanski stup, da oko ekvatora budu namotane žice, da zasvetlimo u kosmosu, da radimo zajedno kao u velikoj zajedničkoj radioni, a drugi ne daju svog sredovečnog suvereniteta, i ne daju privilegije, i neće kontrole, i neće centrale i Internacijonale, Jezike, rase, predrasude, religijozne magle, — sve to oni bacaju na уаби, da bi ostali još koj decenij u

326