Nova Evropa

и оно заједничко подручје шире. И ту може бити разлога. за оно Леоново »каткада« Јер ево државни устав наш зајемчује свим признатим вјероисповијестима, равноправност, слободу вјероисповиједања вјерозакона и самосталног уређивања унутрашњих вјерских послова, а ипак долази до тако честих спорова. Учесталим би се споровима могла. изазвата вјерска борба, која је свагдје и свагда страшна, јер се води ва, најњежније, најдубље, и најсветије интересе душевнога живота човјекова. Да се спорови изравнају, и да им се за будуће предусретне, чини се да је најзгоднији пут споразума. То показује и најмодернија хисторија, јер су се управо у новије и најновије вријеме склопили толики конкордати. Против конкордата могу начелно бити само они који цркву сматрају бесправном, а држава јој даје тек толико права колико јој се свиди ни док јој се свиди. Данас, у великом свијету, оваково мишљење осуђује и обара управо факат, што су толике државе склопиле конкордате са. Светом Столицом.

Али за склапање конкордата хоће се свакако искрено повјерење уговаратеља, и узајамно поштивање стварних а не уображених интереса цркве н државе. Добро је истакнуо Др. Руспини (у »Католичком Листу«, бр. 47 од 28. студенога): »Не ваља, с ума сметнути тешки положај државне власти. Много је православних, који у Светој Отолици гледају страшило, те од конкордата зазиру као да би овај угрожавао православље. Има других, па и католика, којима, је Ватикан непријатељ Оловенству, и просто оружје талијанског империјализма! И за Свјетескога, Рата, нападало се Св. Столицу са свих страна, да погодује овој или оној групи, док је она у истину само у потпуној неутралности једнако осуђивала све страхоте и звјерства. рата, те једина, искрено и несебично радила за мир. Догађаји ће увјерити наше државнике, да и у ствари нашега конкордата, Св. Отолица полази са вишег гледишта: да јој је на уму и у срцу добробит хришћанске вјере и ћудоређа, те права корист народа и државе.“ — Католици наше државе могу као католици с тврдим поуздањем очекивати, да ће Света Столица заштитити њихове праве вјерске и црквене интересе, а као држављани, заједно са свима осталима држављанима, да ће влада Њ. Величанства. знати обезбиједити право државне потребе.

(0 самим установама, које би имале ући у конкордат, нећу да говорим, већ само искрено желим, да се тим путем што прије дође до сређења наших прилика на црквено-политичком пољу и до непомућене и сложне сарадње католичке Цркве и државе наше.

Др. А. Бауер, ·

надбискуп загребачки.

Католичка Црква у држави СХС.

На Ваш позив, да „дам. обавештења, у питањима Цркве у нашој држави, шаљем Вам _неко: ико. мисли о односима католичке Цркве према Цркви православној; и према Ћалој краљевини. Не мислим писати научну DAN већ износим ' BM неке погледе према упутама наше Цркве.

10