Nova Evropa

Нова Европа

Књига УЦ, Број 2. 11, јануара, 1923

Oda snegu,

· Stigla je blaga, bela vest tišine i spokojstva, čistoće, reda, i mirisa.,, Čudna su tvoja dela, Gospode .,. Maločas su još zjapile rupe DEPO ODAO grada, kostrešile se а osušena kala, mučno se protezao sirotinjski konjić da povuče teret, videli se olinjali kaрин duhovnoga plemstva, dosadno i podmuklo su zverala oko sebe deca neznajući čime da se zabave, — i odjedared, za dve četvrti časa, savršilo se čudo. Odelo je lepo i u svih ljudi jednako, ulice su čiste i ravne, deca klikću i prestaju ružno da misle, točkovi kola klize sami od sebe, i svugde miriše ničim neokužena almosfera visina.

— Sneg nam je došao! — viču deca,

— Sneže, beli sneže, — lezi mi na dušu! — misle u sebi ЈЕ

Ро fabrikama, po tamnicama, po bolnicama, čama se smeši,

A šta vi kažete, gospodo iz Parlamenta, iz kabineta, i iz klubova? ,,, Izvolite, izadjite napolje da vidite belo, čisto, lepo, — da vidite čudo, Izadjite i iznesite sa sobom sve, Sve rupe i gure državnog života, sve misli i sva dela svoja, Iznesite u sneg zupce i okrzlotine naklapanja i kavgi ; izručite u sneg sve što imate u kožnim torbama, u glavama i u srcima, sve što cenite, i do čega najviše držite, Izadjite, oci naroda, nosioci ideja, pisari zakona, i savladjivači zadataka, izadjite iz zidova i idite na Topčidersko Brdo, da vidite veliki simvol, i pročitate belu poslanicu Gospodnju,

Što stojite ? Što se snebivate ? Je li vam žao gaziti po belom? Gazite samo, kolikogod gazite, belo će ostati belo, jer je ispod belog opet belo, — Ne znate put ? Ovila se beloća oko trobojnih motaka i stubova, pa se bojite odlutati iz države, i naći se u carstvu nečistog duha ? Ne bojte se, kao što je pala po trobojnim motkama mira i blagostanja, pala je beloća i po crvenim zastavama osvete i revolucije, Sve je belo, i svima je isti put, i samo jedan,

Izadjite gospodo, i jedni i drugi, i trobojni i crveni, izadjite da naučite veliku lekciju, da se i bez udarca i bola može stišati, oči-

33