Nova Evropa

ству, у књижевности Да ли је народно јединство исто што и државно јединство; или тек треба три племена, која ипак признајемо, да постану једног .. . Још горе је с такозваним државоправним појмовима. Већ сам појам државе у науци врло је неодређен; а како тек изгледа он у мозговима неуких људи! Познати правници и државници били су мишљења, де је могућа држава. у држави; например, појединачна. држава, (»Елптејвааћ«) у савезној држави (»Випаевв јааћ«), Други су порицали да онака »појединачна« држава не може постојати, јер јој — рекоше — недостаје сувереност. Шта. је, међутим, сувереност, — и та се реч различно тумачи. Наводно, сувереност би била највиша указна власт на некој територији. У швајпарском се уставу међутим трипут каже, да су кантони суверени, а ипак нико неће тврдити, да су кантони самосталне државе, се највишом указном влашћу на својој територији. Ту је дакле реч »сувереност« употребљена. “ другом смислу. Можда су швајцарски уставотворци задржали реч »сувереност« једино ради тога да би задовољили локални патријотизам швајцарских држављана. (Локални се патријотизам тако лако даје утешити крупним речима!) Слично је и с речју »федерација«, — и она значи тачно онолико колико се у њу значења, унесе. Све су то релативни појмови, више или мање произвољно одређени; зато су и границе између јединствене, савезне, и федералне државе неодређене, и дају се помицати: што је једноме још федерална, другоме је већ савезна, или чак ин јединствена држава. Још више важи ово, можда, за појам автономија. И највећи »централист« је донекле »автономист« иначе не би смео признати никаквог другог изабраног политичког заступства осим једног парламента; и, исто тако, и највећи автономист унеколико је »централист«, док признаје један _ опћи парламенат, и један министарски савет. Реч автономија, без ближег одређења, не каже ништа: за једнога значи »автономија« непријатељство према држави, баш као што је за другога »центрлизам« исто што и непријатељство према једноме делу државе. На тај св начин ствара, још и пре дискусије о стварима, атмосфера раздражености, при чему једни друге засипају наведеним и сличним појмовима, тако да се често разилазе без резултата и са срчбом у срцу људи који можда, с малом разликом, исто хоће. Као деца, неће да пристану на израз што га онај други употребљава! У самој ствари, за расправљање постављених питања оваке речи нису уопште важне, што ће се лако увидети ако се, например, код »автономије«, или код »централизма«, тачно одреди делокруг, компетенција, и ако се јасно изнесе начин, шта имају да раде оне особе које су компетентне за ствар, тојест у чему се састоји њихова. компетенција. Погрешка је у томе, да се хоће појмове, узете на све могуће начине некритички из туђих крајева и из теорије, поштопото применити као нешто апсолутно на наше прилике. Зар није боље, и паметније, да. прво проучимо, и да покушамо разумети, н а ш е прилике, те да имајући у виду постигнуће највише душевне културе и највећег материјалног благостања остварујемо и побољшавамо нашу правну и економску организацију, — ма и некористећи се споменутим заводничким појмовима; а да оставимо нашим научницима, да изводе појмове апстракције у своје научне сврхе након довршеног државног уређаја: Погрешно је, и узалудно, терати политику на основу нводређених правних појмова, баш као што је погрешно и беспредметно конструјисати правне појмове с политичком тенденцијом.

66