Nova Evropa

Велике инвестиције и подузетност можемо забележити у текстил ној струци. Постојеће памучне предионице знатно су се повећале, основано је више нових творница за прерађивање, ткање, и апретуру вуне, као и цели низ конфекцијских творница и предузећа за уметно везиво. |

Повољна коњунктура за извоз меса и месних продуката дала је иницијативу за оснивање предузећа великог стила. Извоз стоке и

"меса. био је за све време одвисан од валутарних прилика, те је често управо

тренутно мењао свој смер. Из Словеније извозило се у задње доба понајвише у Италију и у Приморје; ово последње било је већ пре Рата сталним купцем робе из словеначких крајева.

Веома је снажно развијена словеначка кожна индустрија. У тој грани има предузећа. која постоје већ својих стотину година, а која, су имала пре Рата свој директни извоз у Азију, Америку, и Британију. За, време Рата нека су се од тих предузећа, нарочито она која су радила у већој мери за војску, знатно проширила. После Рата, већина кожне IHHдустрије употпунила се, и преудесила за прерађивање кожа од ситне стоке. Та грана, исто као постоларска индустрија која је с њоме у вези, има услед јаке потражње робе, и унаточ велике конкуренце иностранства, сразмерно много посла, тако да је она, у погледу инвестиција, постигла рекорд према свим другим струкама.

Индустрија сламних шешира, која је основана, још 1860, и која. има 14 творничких радња, била је ове године само половично запослена. Ради ниске увозне царине за гарниране сламне шешире било је домаће тржиште поплављено аустријским и талијанским фабрикатима. Велика је аномалија, да домаћа индустрија мора за поставу ни друге потрепштине да плаћа увозну царину, кадикада дапаче и луксузну таксу, што често надмашује царину коју плаћа инострани фабрикант за гарнирани сламни шешир.

Кемијска индустрија производи деломице да покрије домаћу потребу, а деломице и за извоз. Ради прометних неприлика прети јој погибао да ће изгубити знатан број својих потрошача у Војводини н у Србији, јер су ту међутим уведени конкурентни производи мађарски и немачки. Велеиндустрија, која је радила за експорт, била, је добро запослена, те је у експорту постигла повољне резултате.

Многа индустријска подузећа, која су пре била искључивом својином аустријског, односно немачког, капитала, након дугих настојања нацијонализована су, и то су у смислу, да је код нових емисија загарантовано знатно суделовање домаћег капитала, односно домаћих новчаних завода, те су и у управу ну администрацију примљени домаћи људи. Та. је нацијонализација успела у свим предузећима, деломице ради великих инвестиција у чисто домаћим подузећима, и ради помањкања новца, али такођер н из многих других узрока. које нећемо овде набрајати.

На нашу младу индустрију утичу до крајности неповољно дажбинска преоптерећења, нарочито порез на, ратне добитке (из године 1920), надаље претерани социјално-политички терети, који износе просечно до 10% од вредности произведене робе, а на крају и недовољна царинска заштита. И ситуација појединих индустрија мења се из темеља са сваком већом ва-

88.