Nova Evropa

носи 198, онда кројачи са 108 пријаве, па, столари, шваље ит. љ

Сталешки обртници организовани су деломице у струковним а деломице

„у заједничким месним обртним задругама, које су удружене у два повра-

јинска. савеза, и то у »Савезу јужноштајерских обртних задруга« у Цељу,

и у »Покрајинском савезу обртних задругас у Љубљани.

По земљи је врло развијено привредно и господарско задругарство, које има три главна централна савеза, и то »Задружни савезе у Љубљани, »Задружни савез« у Цељу, и »Савез словеначких задруга« у Љубљани. Највише је задруга основано у годинама, 1895—1905. Превлађују кредитне организације под именом »хранилнице ин посојилнице«, и то обојих система, Шулце-Делићева и Рајфајзенова. Велики број задружних млекарна било је приморано за време Рата да обустави свој посао јер им је стока била већином реквирирана. (0 словеначком задругарству има у овом броју »Нове Европе« стручан чланак из најпоузданијег пера. Ми овде дајемо стога само неке бројке, ради потпуности прегледа. — У задружном регистру било је, концем октобра. 1922, уписано 940 привредних задруга, од тога 436 кредитних задруга (46,5%), 129 господареких задруга, 80 сточарских, 74 конзумна друштва, 56 продуктивних задруга, 28 електричне задружне централе, и 22 грађевинске задруге; међу осталиме налазе се још стројарске, тискарске, винарске, ни друге задруге. Од задружних савеза најстарији је Задружни Савез у Цељу, који је основан још године 1888, а реорганизован је године 1905, те броји данас 158 зачлањених задруга са око 9000 уписаних удела. Највећи је сада Задружни Савез у Љубљани, који је основан 1899, a који броји 481 зачлањену задругу, те 270 милијона круна улога и 1146 милијона круна кредита. »Савез словеначких задруга« основан је године 1907, а броји 75 задруга са 20 милијона. круна улога, са 118 милијона круна промета. За наше је задругарество управо од виталне важности начин на који ће се провести обрачуни 5адружних централа са зачлањеним задругама које су припале у Венедији Јулији Италији; јер то питање у рапалским конвенцијама није за нас повољно решено, те ће влада морати прискочити у помоћ задругарству да би га сачувала од ликвидације, која би неминовно морала наступити у случају да наше централе морају вратити својим некадашњим приморским задругама њихове улоге у лирама по кључу 0,60 се за једну круну, према садашњој валутној релацији. Ти губици изнели би више од 80 милијона иредратних круна,

Док су кредитне кооперативе давале понајвише особини н краткорочни пословни кредит, биле су за хипотекарни кредит најважније штедноне, које су пре рата биле важан и снажан фактор новчане организације У Словенији. да време рата, све су те штедионице без изузетка, присиљене или од своје воље, будућ у немачким рукама, уписале свим расположивим средствима аустријске ратне зајмове; па како је после рата обустављено исплаћивање купона тих зајмова, а преузимање њихово од стране наше државе још није решено, дошли су ти заводи у велике финансијалне неприлике, н некима је угрожена и сама егзистенција. Морали су прибећи ограничавању враћања уложака. Тек неколико већих завода, који су имали више некретнина, помогло си је продајом вредности да би изашли из новчане кризе. Јесенас је основана у Љубљани Хипотекарна Банка Југо-

90