Nova Evropa

гловенских Штедиона, која ће преузети пријашњу Крањску Земаљску Банку, једну од најстаријих штедионица у Словенији (основана године 1821). За санацију штедионица покренуто је иначе већ у више махова, питање реформе штедионичког регулатива, и проширења делокруга штедионица по узору хрватских штедионица; али то досада није довело ни до каког резултата. Сем већ споменуте Крањске Штедионице постоји у СОловенији још 12 градских штедионица, затим 5 општинских штедионица, по трговиштима, 6 котарских штедионица, и две штедионице општинских савеза (Јужноштајерска Штедионица у Цељу, и Штедионица Земљорадничких Општина у Љубљани). SH

Развој словеначког банкарства датира још из године 1900, Kaja је сарадњом чешког капитала основана Љубљанека Кредитна Банка у Љубљани. Иза. Рата наше се банкарство еманциповало од бечких централа, и надијонализовањем филијала аустријских завода знатно се развило. Основане су такођер многе банке, тако Обртна, Трговинска, Словенска, Задружна, Хипотекарна, Задружно-господарска, и Југословенска, Унијон Банка. Прва Хрватска Штеднона основала је летос своје NOдружнице у Марибору, Љубљани, и Цељу, те је тиме провела у пракси зближење словеначког и хрватског новчаног тржишта, |

Cana бројимо у Словенији 11 домаћих банака, од којих имају 10 своје седиште у Љубљани, те развијену мрежу својих подружница по свим већим местима, индустријским и прометним, Словеније и остале Југославије. Сем тога има у Оловенији још 12 подружница, банака, које имају своје централе у другим покрајинама наше државе, те две подружнице иностраних банака. Словеначке банке имају заједно 620 милијона, круна, деоничарског капитала, са 224 милијона круна, резерве. ~

У садашњем помањкању готовине игра нарочито знатну улогу иза преврата уређени поштански чековни уред у Љубљани, који има сада. на 8000 текућих рачуна, те је правио у задњој години 11,848 милијона круна, промета,

Летос су извршене све приправе да се добију концесије за. отворење ефектне и робне бурзе у Љубљани, што ће бити без двојбе од великог значење за даљи развитак словеначког новчарства,

Пре Рата била је словеначка трговина упућена на. посредовање између Беча. и Трста. Директни извоз у иностранство био је релативно незнатан. Иза, преврата, почела је домаћа индустрија везивати директне везе с иностранством, што — унаточ несталним приликама у управљању вањском трговином, и унаточ валутним приликама, — добро напредује. Велика, је сметња у том правцу недостатак добре директне везе са домаћим лукама, одвисност од 'Трета, те неуређено речко питање; немање су и обновљене јадранске тарифе, код којих Словенија није имала удела, нанеле много штете нашој увозној и извозној трговини.

Крајем октобра, 1922, било је у Оловенији укупно 58 деоничарских друштава, седам командитних друштава, те 156 друштава с ограниченим јаметвом, са укупном деоничком односно темељном главницом од 658,2 милијона, круна. Поред тога, налазило се у Словенији 88 подружница деоничарских друштава, која немају свог седишта у Оловенији. Томе би требало додати велики број предузећа, напосе индустријских, која раде у Олове-

91