Nova Evropa

Nova Еугора

Knjiga VII, Broj 5. 11. februara, 1923

Култ Обилића.

Док постоје неки закони здравога разума, није могуће да се другачије замисли стапање и спајање југословенства, него тако, да у томе суделују сви делови који долазе у обзир, сви делови из којих југословенство има да постане, сви елементи — чак и несловенски! — са свима својим врлинама и манама, слободно, пуно, тотално, и без ограничења. У збрци која отуда природно настаје, — та збрка постоји већ и данас, јер се досада збио н збива нажалост само наједноставнији вид рачуна, т. ј. сабирање свега што се нашло, — ту могу да постепено, до неке чистине и до неког савршенства, доведу једино начела, одабирања. А будући да одабирање не може да иде другим путем до путем борбе и надметања, — свеједно је ако за неко време влада, једног или другог дела, из којих југословенство има да постане, води и тумачи одабирање, равна, смислом, — то и то спада овамо, јер до те борбе долази, и мора доћи, ако ће живот ићи својим путем, и ако упливи споља, неће добити претежан нагласак. Оно што свест има да учини у томе је, да дешавање које је неминовно ту, без обзира на нашу вољу, на наш циљ, на наш претпостављени опстанак, на добро или зло стање и осећање наше у овом или оном смислу, да то дешавање, да компоненту свих фактора, (државе, друштва, традиција, организација, спољашних и унутрашњих фактора, и т. д. управи једино према најбоље могућем стању, осећању, положају, налажењу нашем, према оном како ми то мислимо и схватамо, колико ми то можемо и умемо, да се тај правац нађе, да се упозна, да се види, да се одреди, и онда да се кретање води њиме од свих у име свију. Тако једино може да се дефинише прогрве.

Зато ми стојимо на, становишту, да се данас може и треба једино да. одреди циљ и правац, — то је југословенство, — и да се даље начелно и по општем споразуму одреди и утврди начин, и примена његова, да. се одреди како да се стапање и спајање делова збуде, изврши, генерално и начелно, путем мешања, стварања хомогено-хетврогене масе, те немилосрдног одабирања. Ово је веома важно из два разлога. Пре свега, ми не излажемо — мислимо да, нисмо позвани да, то чинимо, чак смо уверени да, моментано нико није позван ни на месту да износи, разврстава, нумерише особине свих делова, било добре било зле, из којих југословенство има да постанв и мора да постане. Још смо више и одлучније противу тога, да се износе сада, већ, и некако истрчавајући унапред, да се одређују и утврђују неке добре особине делова, онв што би по нечијем рецимо мишљењу морале да. ућу апсолутно у фундаменат југословенства, у тестб легуре; у молекиле спајања. Зато што је то врло тешко да, се то трезно и објективно каже; што

137