Nova Evropa

Мензе; само што наши дома нису баш тако дарежљиви како бисмо ми то хтели и требали!) Осим овог стручног удружења, других нема, и човек се пита, како толика маса студената могу да живе без икаког интереса за ову или ону културну грану, немајући и неосећајући потребу за, удруживањем, поготово кад знамо, да је то управо наша болест: оснивање друштава (види дЗагреб!), ма ова и не радила ништа друго до расправљала, политику и лупала окна и главе. То је овде обратно. Или, да право кажемо, то се овде ради простије: или се искупи друштво одмах на добру чашу вина, или се седи сатима у »Џтаоп« кавани, већ познатој по нашим људима, седи се вечери и вечери па се празно и беспредметно дебатује те тако убија време. Карактеристично је, и можда утешно, да нема ни политичких група, него се сви, уз мало изнимака, према вани осећају једно; овда, онда. само понека групица вуче везу од куће, пригрејана сад српским, сад хрватским шовинизмом, — али то се губи у множини и осећа. се присуство једног духа — југословенства. У томе смо свакако за један корак напред од оних што се код куће гризу и кољу као жути мрави због племенских назива и амблема.

Иначе, како рекосмо, наш јавни живот овде мртав је H неплодан; инертност на сваком кораку, неинтересованост и неактивност, то су обележја нашег живота овде. Као да и нисмо млади људи, него да смо дошли овамо на одмор и ладање. Многе од нас никако не узрујавају гласине од куће, а о многоме смо необавештени. Новине наше мало стижу, па смо скоро као одвојени од куће. Много нас се не тиче, да ли Радић путује у Београд, или, да ли је влада пала, и која; али много нас се тиче, да ли се диже или пада валута, јер је то једини термометар који пратимо и по којем се равнамо.

Приватни живот, и свакидање живовање, према скупим приликама. код куће, бољи су. Са тисућу динара живи се прилично — ако, тојест, не пада валута; али ако настави као што је почела, постаће нам тесно и вруће. Они који магичком руком помичу казаљке тога чудног сата, морали би бити мало обзирнији према, нама. Станови и храна су, према н. пр. Загребу, јефтинији, само што цене нису стабилне, те морамо да чешће мењамо своје месечне прорачуне. |

На концу, да покушамо ударити у мало оптимистичкију жицу: ако бисмо дали више одушке својој Младости, и постали мало помичнији, више заинтересовани за све оно што се догађа и пред нашим очима и иза наших леђи; када не бисмо толико грејали каванске столице.и дизали у вис чашице, — могло би се рећи, да смо од оних код куће кренули у свему по један корак даље, То, дабогме, није много, и није веома утешно, кудгод гледаш, тако је све бледо и бескрвно, сиво и безнадно. Резултат рада и живота наших студената овде у Граду је негативан, неактиван, н безутешан. Је ли свуда такоз И да ли смо сами криви што смо таки ванн, као и код кућез »НМајзад, нико не може више издати него што има: то вреди за појединце, то вреди за народе.« (Ниче).

лЛ. Жимбргк. |

168