Nova Evropa

sušta laž! Ja idem za čovekom, to je istina, ali to ne znači da me on vodi, kao što misle te uobražene budale, već mu ja sam sledujem.

=

— Čujemo da ti je lav iz prevelike milošte namestio nove zube! rugaju se mnogi dugouhom, nakudrovanom carskom adjutantu.

— Nije istina! Lažu! — bržebolje odgovara ozlojedjeni pas na sva ta родја заједапја. — Ја зат зат povadio svoje zube, da mi se ne bi plemeniti car povredio.

*

— Vaše Veličanstvo! Vaše Veličanstvo! — zacijuka i zaurla svetla carska svita zastrašenim glasom — valja Vam se rep po prašini,

Svi ushićeni potrčaše da podignu vladaočev rep; ali, na zaprepašćenje sviju, lavov se rep diže sam,

— Kakva šteta! — progundjaše mnogi — ovo beše jedinstvena prilika da mu se podidje pod rep.

*

Htede stari lav da što bolje upozna jedinca sina s podanicima svoje prostrane države, sve u cilju što većeg napretka i blagostanja svog naroda, Dovodio ga je sa svima u dodir, ali sirotom četveronožnom princu kao da je bilo sudjeno da bude ponajviše medju шаgarcima, jer za divno čudo njih beše ponajviše u okolini vladaočevoj.

Jednog dana zateče lav svog ljubimca gde podražava čitavoj gami magarećih glasova.

— Sine! — povika preneraženi otac očajno. — U društvu si dugouhih ne da se učiš njihovim glupostima već da vidiš kako kadikadi glupi stvorovi mogu imati strašne glasove,

— Ali tata, — najivno promuca budući samodržac, gledajući posramljeno u zemlju, i brišući repom prašinu ovamo-onamo — meni je kudikamo lakše magarcima podražavati nego magarce proučavati...

*

— Gde nismo bili: i po najvišim vrhovima i po najdubljim prova-– lijama, i sve brižljivo ispitali, pa najposle došli do zaključka — objašnjava s mnogobrojnim dokazima lagano, pažljivo, pred skupom mravljih naučnika, mrav, koga behu, kao najobdarenijeg, poslali da ispita slona —: slonovi su lišeni čula, jer ma šta im saopštavali, i ma na kakav način, nisu mogli ništa da čuju i osete, Oni, izgleda prema svemu, predstavljaju prelaz od nekretljivih planina, kao mrtvih masa, ka nekoj vrsti pokretljivih planina, bez svesti,

*

Zakuca zrikavac usred zime na zamrzla vrata bogatoga mrava,

— Budite tako dobri i pozajmite mi malo hrane do iduće žetve! dršćući od ciče zavapi zrikavac.

Bogati gazda otškrinu vrata, trže se od hladnog daha, zadrhta, naježi se i ljutito upita nemilog došljaka, šta je radio celog leta.

— Svirao sam.

192