Nova Evropa

— A, svirao! E onda, moj brajko, požuri da odigraš ono što si odsvirao, — Šta kažeš! — razgoropadi se zrikavac — da si jači, imao bi pravo da mi tako nešto kažeš; ovako si dokazao da ni pojma nemaš o granicama najobičnije učtivosti! — < i zgrabi gojaznoga mrava za Slavu, razruši mu kuću, najede se, ostatak hrane natovari na ledja, i krenu gundjajući usput:

— Mili Bože, kakav užas, kad bi jednog dana i ovaki divljaci počeli da dele pravdu svetu!”

*

Čovek očupa perje s guske, pojede joj sve guščiće na njene oči, jaja pokupi, i tada ozbiljno reče:

— S vama divljacima teško je izaći na kraj, Nikad unapred ne zna se šta nameravate, Zato ćemo da napravimo ugovor, u kome ćeš ti reći da ti je perje bilo nesnosno, jaja nepotrebna, a mladunce da nisi mogla sama da ishraniš, što je u stvari istina, Zar ne? I zato si bila prinudjena da umoliš čoveka, da te što pre oslobodi svih tih nesreća, — Ugovor, koji u stvari vredja čovekovo dostojanstvo, što moraš i ti sama. priznati, potpisaćemo oboje: jedno zbog istorije, da se ne bi našao kakav lažan tumač našeg časnog postupka; drugo, da bi nam savest, i tebi i meni, bila mirna,

*

— Vazduha! Svetlosti! — bolno kriče životinjice pod planinskim slonovskim stopalama, ;

— Konferencija pažljivo raspravlja pitanje vaše slobode — lagano, dostjanstveno, odgovara slon nedižući noge,

— Upomoć! Umirem od gladi! — cvile mnogi pod lavovskim šapama,

— Konferencija brižljivo rešava pitanje vaše gladi — odgovara lav nepomerajući šape,

— Milosti! Domove nam porušiste, bolesti nas pokosiše! — jadikuju mnogobrojni, pod glomaznim trbuhom trećeg vlastodršca,

— Dosta! Dosta s kuknjavom! — razjareno zaurla ovaj, — da se

stalno ne misli o vašoj gladi, i o vašem dobru i napretku, mislite li vi, budale, da bi. se Konferencija ikad sastala!

— Šta li to ljudi nazivaju civilizacijom? — pita lava glomazni medved, dremajući kraj oronula grma, — Civilizacija! — promrmlja lav, ponovi nekoliko puta istu reč,

namršti se, i zamisli,

— Najbolje ćeš učiniti da upitaš čoveka, On raspolaže neobično jakom sposobnošću, da lako stvara i tumači smisao nerazumljivih reči,

Meda se u tren oka rasani, trže, izbeči, podiže od straha na zadnje noge, i malo što ne pade na ledja,

— Šta govori Vaša milost! Ako izidjem pred čoveka, on će me ili ubiti ili zatvoriti, i kao mnoge moje drugove naučiti da igram i da mu tako zaradjujem,

· 193