Nova Evropa

у

Апатија, 17 заћа 560 je učinio prevaru i izobličen, pada mrtav. Vera i nada, kao plodovi duha (svesti), izdanjajući strah i zle želje, i vraćajući duševnu ravnotežu, leče i obnavljaju život, »Srce veselc pomaže kao lijek«, Ljubavlju, verom, silom duha, čini Isus čuda, Spasava se čovek naročito verom: da je prijateljski duh životu, Otac Nebesni, najmoćniji i svemoguć,

Ništa od tih osnova Hrišćanstva ne stoji u protivnosti sa duhom i potrebama novog vremena, kao što ni u prošla vremena nije bilc nesavremeno, Bolesnicima telesnim i duševnim, patnicima svake vrste, uvek su trebal: taki lečnici, učitelji, i tešitelji, U ime zdravih odbio je doduše David Štraus, poznati pisac »Živofta Isusova«, taku pomoć, jer je ona potrebna samo slabim duhovima, a za njega i njemu ravne dovoljni su umetnost i čitanje klasika; ali danas, posle po stoleća, oni oholi Nemci, koji su držali da je Hrišćanstvo poslednji uspeli ustanak robova, biće da su dobili druge pojmove o sili i slabosti, zdravlju i bolesti, Nikad u istoriji nije bilo aktuelnije oslobodjenje iz ropstva svih vrsta, bratimljenje svih ljudi i naroda, solidarnost i socijalna pravda, socijalizacija, čoveka nego danas; nikad veći interes za ostvarenje njihovo.

U medicinskoj nauci tek je u poslednjim decenijima uvedeno sugestivno lečenje po primeru Nazaretskog Učitelja, te se čine ogledi šta sve može da učini reč utehe šta strah, Što se tiče straha, čine se opiti o njegovu dejstvu na dušu, U Engleskoj činjen je opit s jednim na smrt osudjenim: rekli su mu, naime, da će ga usmrtiti presecanjem žila kucavica na rukama; zatim su mu vezali oči, prešli noktom preko

žila i polili ruke mlakom vodom, — nakon nekoliko časova bio je mrtav, Bio je dakle usmrćen rečju koja, po reči Isusovoj, »kao mač probada«,

I učenje, da je duh prijateljski životu svemoguć, da je život prosvećenih ljudi koji imaju carstvo nebesno u svojim grudima dobro, i da besmrtni duh ni smrt tela ne može uništiti, odgovara sasvim modernom učenju, da je optimizam zdravlje duše i istina života,

Najvažnije su tačke učenja evandjelskog, tačke o duši i duhu, i o Bogu, koji je takodje duh, S njima Hrišćanstvo stoji i pada, Reći ćemo nešto više o tim tačkama,

Isus nigde ne dokazuje da ima duše i duha, jer u to ne sumnja. Ko veruje u život, veruje i u najaču snagu koja u njemu radi, Sumnja se kod starih naroda uopće uzimala za porod zlog duha, Po partističkom učenju, prabog Zervan Akarana nadao se da će mu se roditi sin, ali je posle dugog čekanja stao sumnjati; iz te sumnje rodio se Ariman, zli bog, i sumnja je njegov porod, kao što je i on iz sumnje rodjen, Sa onoliko intelektualnog zdravlja, sa onoliko svesti koliko ih je imao Isus, ne pita se čovek: da li ja postojim? Ne ni to: da li imam dušu, i ima li osim mene duha? To je za Njega bila medju izvesnostima najizvesnija, Nije ispitivao Isus ni šta je duša: kakva je dok je u njemu, kakva joj je supstancija, i kakva je kad se od njega odeli: јег пјеба Као spasioca, tešitelja, i lečnika, interesovalo je samo pitanje: kakvo je dejstvo duha na duše, sile duha Gospodnjeg, koji ба

234