Nova Evropa

Држава. Један од највећих људи нашег народа био је свећеннк Католитес Цркве, и то добар и ваљан њен свећеник: Штросмајер је показао пут, како добар свећеник Католичке Шркве може да буде и вођа народни у најбољем смислу ријечи. Други је примјер из даље наше прошлости, католички свећеник који је био у неку руку претеча. Штросмајеров, и којп је такођер знао, у много тежим приликама него што су данашње, да у себи измири католичког свећеника и народног човјека, — Јурај Крижанић. У те и сличне примјере треба да се угледају свећеници Католичке Пркве, и на њима треба да уче како појединац може. измирити у себи оба. ова стајалишта. Али исти ти примјери треба да разбију и неповјерење државе према католичким свећеницима уопће, те на том основу треба, по нашем мишљењу, да се изгради сарадња Дркве и Државе код нае.

М. Костренчић.

О сложном раду католика и православних | у нашој држави.

Било је то године 1912, дакле равно. пре десет година, иза, Балканскога. Рата, када је у једноме нашему листу угледао света, чланак: »Србофилетво и католицизам код нас«. — Није било доста, што се је онда. србофилстве обеђивало с иредентистичких, веленздајничких, тежња, него се:је онај лист тим чланком дигао био. против ербофилства у име угроженнх интереса католичке вере, јер је катогорично тврдио: »Јест, србофилство у нас угрожава несамо нашу политику већ и нашу веру«.

Ја сам тада, у другом једном: листу, бранио супротну тезу: »Србофилство несамо што не угрожава нашу политику и нашу веру, већ може да благотворно делује и на наше политичке и верске односе«.

Пројурило је одонда пуних десет година, у којима смо били сведоци великих светских догађаја, који су потресли целим светом, раскројили стару Европу, срушили моћна и силна царства, изнели на површину разне нове државе, и остварили нашу Југославију, тај столетни сан наших великих предака и велики идеал нашега детињства. — Нестало је ин оних листова о којима је напред реч, а ја ево још и данас, у слободној и уједињеној нашој земљи, чујем исте оне тугаљиве и неугодне акорде и ноте, као да је оно јучер писано, као да се кроз бурни прошли децениј код нас није баш ништа нова догодило, као да је код нас још увек остао онај исти предратни свет и менталитет! Под кринком разних политичких странака, рекао бих, код нас се још и данас води борба под девизом: »Србофилетво или католицизам«. Рекао бих да разне укорењене предрасуде, и с једне и с друге стране, све јаче оживљују, па се деца једнога народа налазе опет у тако напетим односима какви се једва могу да замисле н међу љутим непријатељима.

Сада, када смо стицајем ерећних прилика, и херојским самопрегором дела југословенскога народа српскога имена, у једној држави, под краљем наше крви, имали бисмо се отрести тога предратнога, несавременога, по туђину створенога и брижно негованога, менталитета. — Свак може лако да

254