Nova Evropa

католицима и православнима у нашој држави унесу сношљивије живљење. А та су два средства, по мојему скромноме мишљењу ова: календар, и глагољица.

Када. GH православни примили наш, сада већ и државни, календар, све бисмо главне празнике преко године имали у исте дане. То би било врло важно, за коначно изравнање разних међусобних опрека, н за одетрањење разних предрасуда.

А када би сви католици у нашој држави примили старословенски језик, нашу глагољицу у богослужју, тада нас православна браћа пе би више сматрали некаковим латинима, или ултрамонтанцима, и не би од нас с непоуздањем одвраћали главе. Глагољица, је у цркви силно подеста, да проведе амалгамацију нашега народа.

Православни се већим делом у живоме говору служе екавштином, а у пркви ијекавштином; ми се католици у живоме говору обично служимо ијекавштином, а у цркви бисмо се служили екавштином; а то би било врло подесно, да се међусобно што боље приближимо.

Зашто се засада барем ова два врло подесна средства зближења и амалгамације нашега народа не приведу у животд Зар не би то добро утицало ин на културне, и на политичке, пи на социјалне односе у нашему народу: ...

Радослав Каталинић, католички свећеник.

Pitanje бјабојсе.

Držimo da je došao čas za konačno rešavanje pitanja o neograničenoj uporabi staroslovenskog jezika u katoličkoj crkvi, Čas je zato podesan sada što se baš vode dogovori o konkordatu koji ima да sklopi naša država sa Sv, Stolicom u Rimu, U nedavnoj prošlosti našega naroda imamo tomu dva slična slučaja: konkordat sa bivšom kraljevinom Crnom Gorom (1887), i onaj sa Srbijom (1914), Ako je onda, sasvim uvidjavno, smatrao Vatikan umesnim da se za nekoliko desetaka tisuća {ne više od 50,000 katolika u jednoj i drugoj kraljevini) prizna slobodna uporaba staroslovenskog jezika u crkvenom bogoslužju, koliko neće danas u novoj kraljevini gde izmedju 10,376.109 pripadnika Hristove vere broj katolika dosiže 4,780,548 napram 5,595. 561 vernika istočne crkve, Tako će se, napokon, i ovo pitanje skinuti s dnevnoga reda, nakon skoro tisuću godina neprestane borbe. Od prvog crkvenog sabora u Splitu (925), kada se je digla prva hajka na staroslovenski jezik — obično nazvan glagoljicom do današnjeg dana, proteklo je 997 godina, Kroz to dugo razdoblje, člagoljica je trpela ograničenja, ukidanja, i svakojakih zabrana; ali se nikada nije dala iščupati iz srca našeg naroda. Malo koje pitanje u паšoj prošlosti da je izdržalo toliko napada, a da je doživelo i toliko sjajnih uspeha, kao taj jezik službi božjoj posvećen,

Povest nam beleži pet crkvenih sabora u Splitu (925—1075) u kojima je staroslovenski jezik prošao tešku vatru napadaja. Od Gr-

257