Nova Evropa

gura Ninskoga до djakovačkog biskupa Štrosmajera glagoljca je uvek imala svojih ustrajnih branitelja, koji su je nesatrvenu proneli kroz vekove, U 16-om stoleću, katolički sveštenik Juraj Križan:ić boravi u Rusiji i zagovara približenje Istoka Zapadu, Rima i Moskve, a za to mu se najpodesniji čini staroslovenski jezik, Po nalogu biskupa Štrosmajera (1885) putuje u Rusiju zagrebački kanonik Rački, i vraća se preko Varšave, da poradi u istom pravcu.

Pitanje staroslovenskog jezika u prvom je redu crkveno pitanje, ali nosi na sebi i obeležje narodno, Slovo, reč, narodna je, slovenska. U tom su ga smislu shvatili svi naši veliki crkveni dostojanstvenici i narodni sveštenici: Dobrila, Štrosmajer, Mahnić, Rački, Pavlinović, Milinović, Bulić, i drugi, Ono se razvijalo naporedo sa svetskim dogadjajima, osobito na istoku Evrope, Godine 1880, kada je iza srećno dovršenog rata na Balkanu Rusija bila na vrhuncu svoje moći, na stolici Sv. Petra u Rimu bio je slavni Papa Lav XIII, sa svojim tajniКот doglavnikom Rampolom, koji su budnim prijaznim okom gledali na Istok, na veliku slovensku državu u zagrljaju sa Francuskom kao protutežu Trojnome Savezu Nemačke - Austrije – Italije, Tad su i staroslovenskom jeziku bili časovi najprijatniji, Naš Štrosmajer bio je tada u Vatikanu osoba najvećeg pouzdanja. To su osetili tadanji vlastodršci u Beču i Pešti, pa su nakon smrti Pape Lava stvorili od glagoljice političko pitanje; Sledali su u njoj neko plašilo »panslavizma«, te pod tobožnjom izlikom da štite katoličku veru huškali priрадт Ке тарадпе crkve na istočnu, i svom državnom silom opirali se u Rimu glagoljici, Bivša Austrougarska Monarhija bila je po svojemi katoličkom vladaru tada vrlo uplivna u Vatikanu, te su pod njezinim pritiskom izišli dekreti Sv, Zbora (1898, i 1908) kojima se je uporaba staroslovenskog jezika imala ograničiti na pojedina mesta i na pojedine crkve, te razdeliti naše sveštenike u latinaše i glagoljaše. Tom cepkanju narod se je sa svojim klerom snažno odupro, te se ono nije nikada provelo. Kada nije išlo silom pokušalo se milom. širile su se zlobne vesti u narodu, da glagoljica vodi na pravoslavlje ili »rišćanluk«, Narod je svemu tomu odolio. Dalmacija se je najviše borila, Split je bio glavni tabor narodne obrane.

Sve to danas spada u prošlost, u tužne uspomene, a jedno se daje utvrditi: da je pobedom. narodne misli 1918 doživela napokon i glagoljica svoju konačnu pobedu. Beč i Pešta pišu proti nama, ali upliva u Rimu nemaju. To su dobro shvatili katolički biskupi, te su na svojim sastancima u Zagrebu 1918, 1919, i 1921, jednoglasno zaključili, da se uporaba staroslovenskog jezika ima proširiti na celo područje naše kraljevine; uz rituale da se imaju tiskati i staroslovenski misa 17, u transkripciji latinskim slovima radi lakoće čitanja. Važnost je ovoga pitanja shvatilo i dalmatinsko svećenstvo, kada je spomenicom (12. avgusta 1920) na papskog nuncija Kerubinžja u Beogradu požurivalo rešenje, Čas je nadošao da ovo važno pitanje —post #01 discrimina rerum — bude konačno i srećno rešeno, Začudno je, medjutim, da se baš u ovom odlučnom času čuju po novinama [iz Slovenije i Zagreba) nekoji prigovori na štetu staroslovenskog jezika, да зе па-

258