Nova Evropa

У Јапану је растава цркве од државе проведена такођер државним уставом (из године 1879).

Напокон н неколико речи о Русијн, где је ону уску везу између пркзе и државе, која се протезала кроз дуги низ столећа, докинула тек бољтевичка револуција, године 1917. Грчконсточна црква владала је у Русији: и сам цар-самодржад, уз помоћ Св. Синода, био је њезиним заштитником и врховним покровитељем. Бољшевички декрет од 5. вељаче 1918, којим се уводи слобода за све конфесије, срушно је ову владавину цркве и свештенства у Русији.

Као у свим другим државама, тако ће се н код нас морати једном приступити коначном решавању важног проблема. односа цркве према држави. Ради лакшег рада н бржег успеха, треба се пре свега ослободити неких предрасуда, те у интересу н једне н друге велике институције гледати на стварн објективно и неутрално. Растава цркве од државе, например, не мора нипошто бити уперена противу вере, која и надаље може битн гајена у културним организацијама верника, што ће и самој пркви и вери бити од веће користи, јер ће тако онв моћи вршити једину своју задаћу: подизање духовнога живота. Раставом би било решено и питање школске обуке, уређење које, по нашем мишљењу, има да припадне искључиво држави; веронаука, се, ако то захтевају родитељи школске деце, може вршити изван школских сатова, а по могућности и изван школскнх просторија. Јавне конфесијоналне школе требало би заменити државним школама, Исто се тако венчано право има модернизиратни, тојест брак би могао бити склопљен само пред државним уредима, а матице рођених, мртвих, и ожењених, воднти само од државних власти. Досадања заклетва имала. би се заменити грађанским обећањем, јер би пред државним законима. све конфесије морале битни једнаке. То је, међутим, наравно само наше мишљење о темељним принципима, на којима бин се имао оснивати и наш, као свих напредних држава, однос државе према цркви, Али у то се даље овде нећемо упуштати,

Др. Б. Аџија.

Jedan pokušaj reforme u katoličkoj Crkvi

Kad sam, 27. travnja 1920., istupio iz Kapucinskog Samostana na Rijeci, i priključio se pokretu za reformu katoličke Crkve, dao sam se bio nato da napišem knjigu »Prelom sa službenom katoličkom Crkvom«, Iz gradje za tu knjigu izabrah ovo poglavlje da ga objelodanim, jer me premnogi drugi poslovi sprečavaju, da dovršim naumljenu knjigu. Medjutim ovo je jedno od najvažnijih poglavlja, jer obradjuje moj smijoni pokušaj, da zagrijem neposredno najviše službene predstavnike katoličke Crkve za reformu, Budući da taj pokušaj nije uspio, ja sam bio odlučio da se povučem u stranu; ali пеočekivano nastupiše dogadjaji koji me prisiliše da promijenim tu odluku, i da se pridružim pokretu za reformu otvorenim i javnim istupom, j

i

264