Nova Evropa

snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji, tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava« (Кпјба o Jovu, 11), Ili čuje prorok reč iz vihora ili iz oblaka. I ko nije prorok, više saznaje u noći o nafčulnim stvarima, kad ga gledanje vidljivog sveta ne rasejava, Pa i za samog spavanja dozna ponešto, što ne zna od koga je doznao: zaspi s teškim problemom u glavi a probudi se s njegovim rešenjem, To su proroci smatrali neposrednim Božjim otkrivenjem, i izvršivali su što bi im Bog u snu ili u utvari naredjivao, U snu, ili u zanosu, vidi prorok neku veliku svetlost i sleda Oca, koji sedi na ognjezračnom prostoru, ı Riječ (Slovo), i Duha Sveto8, kao božanske ličnosti,

»То је зуе mašta«, odgovaraju nato racijonaliste svih vremena. Ako je i tako, može i ona da bude izvor velikih saznanja, Zar mašta nije i u umetnosti, pa i u samoj nauci, tvorački faktor prvoga reda, koji dopunjava praznine i dogradjuje što um ne može da izgradi. Ona upravo kruniše dela razuma, ako samo radi na sigurnim osnovima., razuma, Njutnova hipoteza, stvar mašte, vredela Je mnogo, jer su osnovi pretpostavaka bili vrlo jaki, Istorija se ne bi mogla pisati bez mašte. Ni mašta starozavetnih i novozavetnih proroka nije bila pusta igra, Radila je na osnovu iskustva mnogih naraštaja, kojih je duša bezbroj puta topljena u peći stradanja a svest joj usled silnih naprezanja postala čista kao kristal. Radila je na osnovu unutrašnjih iskustava, i unutrašnjih saznanja, o dejstvima jednog neizmernoS i svemoбибеб duha, kojim živimo, dišemo, i jesmo. Ta mašta nije stvarala taj neizmerni duh, nego se uzdizala na krilima u visine, da dokuči kako on izgleda, i koješ je porekla, zemaljskog ili nebeskog. I ona je na nebesima videla, uz presto Oca, Sina Čovečjeg, a na zemlji ovaploćena Boga, i videla je lestvice izmedju neba i zemlje kojima se penju i silaze krilati andjeli Božji, kao što velike misli imaju krila i nebesa ljudima otvorena, I čula je »riječi Gospodnje, riječi čiste, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta pretopljeno«, I doznala je, da smo po reči apostola po duhu »rod Božji«, jedan medju nama čist i provždan kao kristal, drugi nečist i crn kao što je crn ugalj, rod dijamanta oba od jednog testa, a razlika medju njima kolika je razlika izmedju neba i zemlje,

A što je Isus maštom dokučio, sigurnije je od svakog našeg znanja, Jer on je, po rečima jednog svog učenika, sve znao. On je desetinama godina unapred oplakivao žalosnu sudbinu Svetoga Grada, on je s potpunom fačnošću preiskazao sudbinu svoje Crkve za hiljade godina, on je o lečenju duše ljudske ono znao što medicinska nauka posle devetnajst vekova u naše vreme saznaje, Mogao je dakle znati i o dogadjajima koji su se dogodili u davnoj prošlosti, i o onom što se dogadja na visinama, koje će pre biti visine duha nego visine vaseljenskih prostora. Znati da je istina što je On kazao, — lo je vera, | a

Mašta ljudi umno slabih vidi samo ono što unosi u dušu strah, nespokojstvo, nemir; mašta jakih umova gleda Oca života kao prijateljsku silu životu, i saznaje zakone duha kojima se čovek spasava. Veliki vaspitači i nosioci roda ljudskog odabiraju ono iz tih vidjenja

236