Nova Evropa

Neva Evropa

Knjiđa VII, Broj 10. i. aprila, 1923

Излазак из каоса.

Осећање каоса, као актуалне гаразе света, манифестовало се у нас претежно речима, почевши од далеке слутње, па преко опћега сазнања, до невоље да. се нађе решење. Поред ин најнехотичнијег учествовања у томе безброја појединаца, увек се видело двоје: појмови су били нечисти, а између речи и дела није било везе; — или дела уопће није ни било. У некој безразложној ужурбаности, измешале су се и побркале мере количине и каквоће, истрле се све границе, и свест је изгубила, моћ да, разликује опће-светско од нашег сепаратног, а у нашем сепаратноме да одвоји заједничко од појединачнога, у појединачноме да раздели просечно од изабранога. И т. д. СО удаљавањем од реалности набујале су све особине великих гомила. У сумрачноме времену развиле се две тешке зависности, које нам живот жалосно обележавају једино карактерима секундарности: зависност од момента, и зависност од акције потпуно изван нас.

Да дотле дође, требало је страховитих негација. Прво, да је свака промена, по изгледу уједно и промена у суштини, нешто ново. Друго, да, је перијод нашега, лустра перијод неисказан, ни да досада праве историје нема. Треће, да не треба, разумевати све заједно, као целину, јер да, је то лудо, него да треба чулима изабрати само оно што се коме хоће. Четврто, да вредности има само субјективних, да је таблица човечанске културе tabula rasa, a наш прљави прстић божанска писаљка ....

Све то, бесумње, постоји и код друштава и народа, и старијих, и јачих, и већих, и вреднијих, и бољих, — оно циничко уверење о једном зремену срампте и ругобе, о једном времену које је пролазно, чије ће све творевине пропасти и неоставити никаква трага, оно анонимно знање згомилане гомиле да није вредна да живи, као што никада није била вредна гомила као такова да живи. Ипак је код нас све то још појачано; оштрије изједено, дубље задерано, јер су нам културно-политичке прилике биле инферијорне и у најмирнија, времена, јер су нам снаге примарпости и оригиналности биле малене и ништавне и у најбогатија, времена, сви стубови отпора, бестемељни, сва стабла бескорена, и јер импулси потреса, и узроци срозавања стижу са две стране, и из властите труле средине, и из наше труле околине.

У једној нечувеној и по јачини невиђеној оргији егојизма. превлађују тенденције ломљења, дробљења, кидања, свепарирања, уништавања, до краја, надмоћи лошега, од вфемерне личности па све до највишег друштвеног облика. Увек су несигурна, стања и померени одношаји вредности дово-

281