Nova Evropa
Нова Европа
Књига УП, Број 13. 1. маја, 1923
1, Мај,
Pored prekora »Novoj Evropi«, — od strane velikosrpske da je hrvatski list, da »ne voli Srbiju«, da kritikuje samo ono što je srpsko, i tome slično, i — od strane velikohrvatske — da »ruši hrvatske svetinje«, da se diriguje iz Beograda, i t, d.; pored tih prekora po dobro poznatom plemenskom kalupu, učestale su u poslednje vreme zamerke, i u javnosti i u pismima uredništvu, da »Nova Еугора« skreće odviše u levo, da »izjednačuje Principa s Alijagićem«, da je otišla u komuniste ,.., Velikohrvatske i velikosrpske optužbe nećemo pobijati, — one se potliru medjusobno; i tu važi ona talijanska: za koga kažu Gvelfi da je Gibelin, a Gibelini da je Gvelf, taj ima pravo. Mi smo sami izabrali srednji — i, držimo, pravi -— put, koji može da važi i za Srbe i za Hrvate, za sve Jugoslovene, pa nam savest ne bi bila mirna, i strahovali bismo da ne zastupamo dobro svoju stvar, kad bi ekstremisti i separatisti s leva i s desna bili zadovoljni s nama i ostavljali nas na miru. To nas dakle nije brige, Ali hoćemo da se osvrnemo ovaj put, i ovom naročitom prilikom, na prigovore, da smo komunisti,
~ 1 Mi nismo komunisti, Da jesmo, ne bismo krili, niti bismo se toga stideli, jer ne držimo da je greh ili sramota biti komunist, Teorije su komunističke veoma privlačne, i u mnogom su pogledu — osobito u današnja vremena, kad haraju svetom kao kuga novac i kapital, i što uz to i za tim ide — veoma simpatične, Treba ih poznati izbliže, pa videti da to nisu ni bobuci od sapunice, koji se rasplinjuju na prvi snažniji dah s desna, ni bauci i vampiri, koji proždiru što dohvate i ne ostavljaju traga onuda kuda prodju, Mi, stoga, nastojimo, koliko do nas stoji, da obavestimo i naš svet o glavnim pojavama i strujama komunizma, i kod nas i drugde, pa u tu svrhu donosimo članke i izve-
štaje 1 iz pera komunista, kao naprimer u ovome broju, Ima čak mo-.
menata, priznajemo, kad i sami — umalo nepregaženi automobilom u kome sedi kakav poratni zelenaš, ili reagujući na kakav nečuven podvig naših vlastodržaca — vidimo odviše crveno, i crno, pred očima, pa nam izleti iz usta reč koja bi se možda dala protumačiti u komunističkom smislu, Grešni smo i uzbudljivi ljudi, pa u takim trenucima i nehoteći poželimo videti uza zid prislonjena ministra-zulumćara ili bankara-razbojnika a črezvičajku pred njima pa da im sudi, Ali to
377