Nova Evropa

морала преобразити у партију која је спремна да сваког часа започне ту борбу, тојест непосредну борбу за диктатуру пролетаријата.

Историја КПР (Б) дели се за последњих шест година (од 1917 до дапас) у следеће етапе. Од фебруара. до октобра, 1917, није се бољшевичка. партија још називала комунистичком партијом, те је у то време била. партија, која се бори о власт, коју иза пада владе Керенскога, (октобра, 1917) и узима. у своје руке, те постаје партијом која, има, задатак да изгради пролетерску државу. У перијоди затим, последњој, била, је партија забављена, грађанским ратом (1918 до 1921), сређивањем послератних прилика, и економском обновом која је извршивана под паролом Нове Економске Политике (Hen). Главни правац партије фиксиран је на априлском конгресу странке (1917), на којем су велику улогу играле знамените »Љењинове тезе«. Оне приказују програм друге етапе револуције: прелаз од капитализма К соција-

лизму, и садрже паролу: »не парламентарну већ совјетску републику«; оне траже остварење једне револуцијонарне интернадијонале, промену партијCROP програма, и измену партијског имена. Провизорна. влада. Љвова означена је као влада капиталиста и поседника, те јој је ускраћена свака потпора. На конференци је било 188 делегата с одлучним и 18 са саветодавним гласом, који су заједно представљали 79.174 члана. У питању одношаја. према мењшевицима решено је, да са странкама »које врше малобуржујску издају социјализма« не може бити никаке сарадње. Највеће значење имала, је та конференца ради тога што је на њој учињен огроман корак напред У изградњи саме бољшевичке, комунистичке партије, чија је главна девиза била: диктатура пролетаријата и сиромашног сељаштва. На конгресу (Совјета, у јулу 1917, изјавила. је партија на, уста, Љењина, да је сваког часа. спремна да узме власт у своје руке, и под овом паролом радила је од јула до октобра агитирајући у широким масама, и преузимајући вођетво у устанцима, који су учеставали противу владе Керенскога. Шести Конгрес партије (јули-август 1917) задржао је исти правац, и развој прилика у августу и септембру те године показује да је све спремно за оружан устанак. На, седници Централног Комитета партије (10. октобра. 1917) решено је, да је оружани устанак најпречи задатак странке, Октобарска победа, даје онда власт државну у руке партије, и тиме започиње нова перијода,

Совјетску Републику угрожавао је пре свега аустријсеко-немачки империјализам. Зато је и образовано лево крило међу комунистима, које је било против Рата а за наставак револуцијонарног рата. Питање склапања мира. изазвало је у самој странци противна мишљења, али је ипак (на. седмом партијском конгресу, у марту 1918) закључено, да се склопи мир с не мачким империјализмом. На истом конгресу решено је и да се прихвати ново име за, партију — Комунистичка ПартијаРусије (бољшевици) Револуцијонарни пролетаријат и његова партија стављена. је тада нопосредно пред задатак практичне изградње социјализма. У своме говору на седници Сверуског Централног Егвекутивног Комитета, 29. априла, 1918, рекао је Љењин, да је поводом склопљенога мира. Република сада у положају да концентрише све своје снаге на организацију уопће и на оргализацију административну Русије напосе.

Половицом 1918 започела, је перијода грађанских ратова, која траје све до 1921. У то је време цела пажња, партије посвећена ратним задацима, како би се одбили нападаји контрареволуцијоних генерала, који су Ре:

394