Nova Evropa

»socijalpatrijota«, koji iz partijsko-političkih razloga cepaju i jedinstvo sindikalnog pokreta, stvarajući time prvu podlogu za onu štetnu politiku koja traži da svaka politička partija ima svoje posebne sindikate, onu politiku tako kobnu po proletarijat, da se socijalistički sindikati treba da cepaju na onoliko odvojenih saveza koliko ima pocepanih socijalističkih partija, [Za njima su isto to, pod »Obznanom« 1921, učinili i socijalisti iz centra, takozvani »centrumaši«, stvarajući treće sindikalne organizacije, koje su se godinu dana docnije spojile sa socijaldemokratskim, pošto su i svoju političku partiju likvidirale). Kongres Ujedinjenja, u aprilu 1919, osnovao je Socijalisti čku Radničku Partiju Jugoslavije (Komunisti), · osudjujući politiku Druge Internacijonale, a izjasnivši se za taktiku Treće Internacijonale, koja je takodjer onda tek osnovana, — Uticaj ujedinjene partije, od koje su se do idućeg kongresa uzdržali samo Slovenci, bio je veliki po celoj zemlji, te ona dolazi do velikoša broja članova (60.000) u jednoj po celoj zemlji rasprostranjenoj mreži organizacija, Ona postaje jednom velikom političkom silom, Ali još od samog dana svoga postanka ona ima da se hvata u koštac за геžimom, koji stavlja državni aparat potpuno u službu kapitalističkoj klasi, Istorija partije od Kongresa Ujedinjenja (1919) do »Obznane« i »Zakona o zaštiti države« jeste burna povest jedne stalne borbe na manjim i većim frontovima, dok na kraju to ne postaje velikom bitkom na celoj liniji, u koju buržoazija — odnosno za njen račun država — ulaže svu svoju silu. Pobeda je ostala, u toj bitci, na strani buržoazije, i njome je završen perijod prvoga revolucijonarnoša zamaha jugoslovenskog proletarijata.

U čemu je bila tajna svih velikih uspeha Komunističke Partije, a čemu se ima pripisati tajna njena poraza? — Ovo pitanje nemoguće je obići, jer se ono nameće i najmanjem novinarskom članku kojim bi se htelo da baci jedan ukupan pogled na život i rad Komunističke Partije od njena osnivanja do »Zakona o zaštiti države«. — O tome šta je činilo uslove za silno razvijanje komunističkog pokreta u našoj zemlji može se pisati vrlo lako, i, što je glavno, o tome se predmetu uopšte m o ž e pisati; ali, ti su uslovi toliko jasni i očigledni da se na tome, u obimu ovakog članka, ne možemo duže zadržavati, Ti su uslovi ležali u samim stvarima oko nas, poglavito u završnoj krizi kapitalizma zatim, u velikom duhovnom uticaju Ruske Revolucije, O uzrocima poraza Komunističke Partije, medjutim, o uzrocima koji su doveli celokupni radnički pokret Jugoslavije u današnji teški položaj, nije skoro moguće pisati, Ispitivanje tih uzroka, objektivnih i subjektivnih, spoljnih i unutrašnjih, ne spada u kompetenciju onih koji su do »Zakona o zaštiti države«, odnosno do »Obznane«, aktivno radili u partiji; to bi pre bio posao same partije kao takove, jednoga njena Копgresa, koji bi jedini imao mogućnosti i kompetenciju da svestrano ispita i udje u ovo pitanje. Dok važi »Zakon o zaštiti države«, i dok je postojanje Komunističke Partije zabranjeno, te ona nije u stanju održati kongresa, dotle naravno nije mogućno nikome upuštati se u ta. ispitivanja, — Ipak, jedno je dovoljno očigledno i jasno, bar za pisca

384