Nova Evropa

Polje podatke, od onih koji ih mogu dati, o našim muslimanima i njihovim prilikama, Zato što predmet smatramo tako važnim, a i zato što nismo još uspeli prikupiti sav materijal i dati ga odmah u zaokruSljenoj slici kao što smo želeli, mi ćemo se vratiti na stvar, i DOsvetiti muslimanskom pitanju još jedan ili dva broja ili, ako treba, i više brojeva »Nove Evrope«, Ako naši muslimanski saradnici i političari misle da smo im učinili krivo svojom gornjom tvrdnjom, imaju eto prilike da dokažu protivno, Mi ćemo bit: prvi koji ćemo, ako oni to učine, reći: aferim!

>

с

Муслимани,

У нашим народним причама, говори се често о три брата. Старија два. брата, обично миљеници родитеља, и повлашћени судбином и положајем, у неком су чудном односу према најмлађему: код њих се претпоставља, знање, спретност, вјештина, — они су јуначни, борбени, хвалисави; док за. свог најмлађег брата имају неки осјећај другога. реда; искључују га из свих могућности стварања, положаја, и готови су чак да се одреку и сродства, с њиме. Гдје треба, у славу подијелити мејдан, опи су први на биљегу; дође ли до прилике да им и трећи брат помогне, они га с много понижавања, и јетког опадања, од тога, одвраћају. Старијој се браћи од порода срећа смије, и они су толико охоли, да не познају осјећаја братске љубави и за најмлађега; он је занемарен, и за његов се одгој нико не брине. Препуштен је сам себи. Прилике и живот тек износе и њега на површину; пространа природа и њезини елементи, друштво и догађаји, брусе његову духовну и физичку снагу, и поучен искуством он често спасава своју неблагодарну браћу из тешких ситуација. Али признања, ипак не доживљује, већ се све приписује неком слепом случају.

Зашто спомињемо ову народну причуг — Зато, да бисмо наговестили, како у нашој општој народној заједници муслимани заузимају у животу оно мјесто на, које прича поставља, најмлађег брата, Презрени и исмијани, запуштени и запостављени, ломе се и крше опи кроз живот а да још не осјетише искреног братства и сућути од стране своје браће. Напротив, они могу G правом да се потуже, да се браћа о њима, баве само кад имају да подвуку и да изнесу нешто чиме би их још горе обрукали и положај им отежали. Све што је добро и позитивно код овог дијела нашег народа, и све што је расно чисто, 4, морално и етички јако, све се то прећуткује, заборавља, намјерно изврће, да би се у даном моменту могло по њима лупнути што бездушније. Њих нападају »напредни« муслимани, православни, и католици; њих осуђују и багателишу и Срби и Хрвати и Словенци; они Су као пасторче, којему се само добацују горке ријечи а, за чији се одгој нико не брине. Али они су ту, и о њих се спотиче, дапаче без њих се не може.

Хисторијски-научно, муслимани су дио нашег народа. То је чињеница, која је и знанствено доказана. Постоји једина разлика, у настојању из-

443