Nova Evropa
Agrarna reforma i njene posledice.
Minule su četiri godine otkako se počela provadjati kod nas iakozvana »agrarna reforma«. Mnogo se u te četiri godine, a робоiovo u početku, pisalo u prilog toj agrarnoj reformi; — moramo, istini za volju, priznati, da je bilo dosta gospodarskih stručnjaka, koji se nisu dali zavesti ničim, već su promatrali to pitanje posve objektivno sa nacijonalno-ekonomskog stanovišta, te su odmah ироzoravali, kakvim zlim posledicama mora uroditi provodjenje ovakve agrarne reforme, ako će se nastaviti onako kako se je počelo. Umesto da se je, pre provodjenja tako važnog posla za jednu agrarnu državu kao što je naša, saslušalo mišljenje gospodarskih stručnjaka, te se pre svega utvrdio i postavio izvesan cilj, počelo se kod nas jednoslavno skroz bezglavom deobom zemlje; delio ju je Gospodin Ministar, delili su je nješovi doglavnici i punomoćnici, delili su je uopće svi koji su pokazali volje zato, Rešavanje ovog životnog pitanja naše države izrodilo se u kortešacijone svrhe političkih stranaka, a da bi se stvar dovela do potpunog apsurda, prepustilo se provodjenje tog važnog posla ljudima koji nisu imali ni stručnog znanja ni spreme i razumevanja zanj. Ako bi se kogod usudio ovako provodjenje stvarno kritikovati, i upozoravati na zle posledice, toga se je jednostavno proglašavalo neprijateljem naroda i države, — Bio bih stoga srećan, i ja i svi oni koji su svojedobno protivu ovakova provodjenja agrarne reforme pisali, da možemo danas otvoreno priznati, da smo se tada prevarili, i da se naša predskazivanja nisu ispunila, Nažalost, mi imamo danas ličnu satisfakciju za sve ono šio smo morali nekada progutati, od strane kojekakvih korteša i demagoga, ili — što je još gore — od ljudi koji su znali kuda sve to vodi ali se nisu nato obazirali jer im je bilo više stalo do partijskih i ličnih interesa nego li do dobrobiti čitave države,
Rešavanje pitanja agrarne reforme, kako se je ono kod nas shvatilo, potseća nas živo na rešenje toga pitanja u komunističkoj Rusiji. Dokle može jednu zemlju dovesti izvodjenje ovakih ideja bez jasnoga cilja, vidimo danas najbolje u Rusiji, koju je bezglava manija deobe i uništavanja survala u propast, lako da je od zemlje koja bi mogla prehranjivati celu Evropu nastala pustinja, u kojoj se usled gladi razvija kanibalizam, — Zaraza komunističkih ideja, koja je u ono vreme (1918—1919) grasirala, nije mogla ni nas posve mimoići, te se neki uticaji tih ideja opažaju i kod provodjenja naše agrarne reforme, Da spomenemo samo jedan momenat, — poricanje prava vlasništva, Počelo se svaki čas spominjati, kako će se oduzeti zemlja veleposednicima, i dati onima koji je obradjuju, ili je uopće trebaju, Istina je, da se pritom nije možda mislilo na jednostavno i besplatno oduzimanje zemlje od vlasnika i davanje drugome; no iaktično je pojam prava vlasništva bio time već povredjen što se više ne respektira kako smo pre bili naučeni respektirati ga, Čadno je bilo svakako i to, da je vlasnik i dalje imao da snosi terete skopčane s oduzetom mu zemljom, a da zato nije dobijao protuvrednost, —
483