Nova Evropa

прилика, осим што је цијело ово питање свела на. политичко поље. С тим је она додуше потиснула то питање у први ред, али то је уједно и све што је учинила. Колонизација, се је у другим државама, вршила у режији и под вођством државе, а спремало ју је организовано друштво. У Сјеверној Америци (знаменита, колонизација, Запада), друштво је извршило пропаганду, спремило колонисте, цијепало породице за колонизацију, организовало интересенте. У Пруској, колонизација, Источне Марке проведена, је под контролом државе а, по приватним или на пола. приватним организацијама, — само зато је и била популарна и смишљена, и успјешна. Код нас свега, тога нема. Организацију аграрних интербса покушало је Министарство за Аграрну Реформу да проведе, и то се изјаловило. У Босни и Херцеговини није ником ни на памет пало, да у очи таке социјалне реформе као што је аграрно питање организује интересенте. Зато је сасвим неприправно дочекало сељаштво економско ослобођење, и није промијенило евој начив живота и рада. Вођство Српских Земљорадничких Задруга, напримјер, одржи сваке године пред својим члановима по неколико предавања, и на том се свршава његов васпитни рад. Друге организације не чине ни то. Киви практични рад за подизање села, извјетрио је у политичким борбама. и фразама. 'То је један од главних разлога да се економско ослобођење није осјетило ни на продукцији ни на, економској снази сељака, нарочито у Босни и Херцеговини.

Што се тиче неколицине власника, који су уврштени међу велике посједнике, ствар стоји овако, Мали је број великих посједника (нема посједа преко 2.000 ћа а већина, је испод 1.000 ћа) који интезивно обрађују своју земљу, а већином се велики посједи састоје од шума. Колонизадија, у већем стилу, на земљи великих посједа, осим у неколико случајева, тешко је проведива; она је могућа само ондје гдје је велики посјед једна. природна цјелина. У Босни и Херцеговини никад се није проводила, комасација. Нема ни закона за комасацију. Како су већи посједници били уједно и власници кметеких селишта, била, је чиста њихова. својина, испресијецана кметеким земљама и земљама слободних сељака који су се откупили. Данас придолазе још и оне земље које су под трајним беглучким односом, и које ће пријећи у власност земљорадника. Овако испресијецан посјед може у првом реду да послужи подмирењу земљом онима који граниче с дотичним посједом. Могуће би било, да се мањи комплекси населе добровољцима и осталим интересентима, али и то у ограниченој мјери.

Главни објекат колонизације. јест државна земља, ситна шума, и сувишна, испаша. Али би зато било потребно да, се прије излучи чист шумски терен, који бе преостати држави за њезино шумско господарство, и да се означе комплекси који ће се излучити за покриће сервитутних права, опћина, и за колонизацију. Како још није донесен закон о шумама, није могуће ни располагати с одређеним комплексом за колонизацију, нако ће од 1,906.000 хектара високе и ниске шуме остати иза излучења сервитутом оптерећених шума и колонизацијоних објеката тек око 500.000 хектара. држави. Данас се колонизација у малој мјери врши на дијеловима великих посједа, и појединачно на државној земљи која, је неоспорно прикладна за колонизацију а нема на њој сервитутних права.

496