Nova Evropa

kao bližnje, Nego, dosta o tome! Hteo sam da ti objasnim moje stanovište . . , Hteo sam da govorim s tobom o patnji i bedi celoga roda ljudskog, ali je bolje da se zadovoljimo sa bedom i patnjama dece, samo dece, To će otprilike deset puta da smanji obim moga dokazivanja, Svakako je bolje da govorimo samo o deci, Ža mene to nije baš korisno. Ali, prvo, decu se može ljubiti i u blizini, čak prljavu decu, čak i ružnu decu. [Uostalom, ja još nikad nisam video malu decu ružnu,) A drugo, o odraslima neću zato da govorim jer su oni, sem što su odvratni i nedostojni ljubavi, kušali već i jeli jabuke sa drveta poznanja dobra i zla, što su oni postali »kao bogovi«, te su time dobili svoje, A. produžuju da sede 1 da jedu tu jabuku, Ali deca to još nisu jela, i zasada su sasvim nevina. Voliš li ti malu decu, Aljoša? Ja znam da ih voliš, pa ćeš razumeti, zašto hoću dalje samo o njima da govorim. Ako ona ovde na zemlji tako užasno stradavaju i pate, to je uglavnom radi svojih otaca, — ona bivaju kažnjena za očeve, koji su jeli jabuku sa drveta dobra i zla. Doduše, ovako je objašnjenje iz nekog drugog svela, jer ovde da na zemlji ljudsko srce ne može razumeti. Ne može nevini da ispašta za grešnika, i to tako nevini, Divi mi se, Aljoša, i ja decu neizmerno volim, Zapamti, baš žestoke, strasne, čulne, ukratko karamazovske prirode, pogdekad neizmerno vole decu. Deca, dakle, sva deca, tako otprilike do sedme godine, sasvim se neverovaino razlikuju od odraslih, kao da su neka druga bića, kao da imaju neku drugu prirodu, Poznavao sam u tamnici jednoga ubicu, — dešavalo mu se, u njegovoj karijeri, da je klao po cele porodice po kućama, kuda je noću provaljivao da krade, pa onda dabogme da nije štedeo ni decu; ali kad je sedeo u tamnici, on ih je toliko voleo, da je to svima bilo divno čudo, Uvek je stajao iza prozorčića od ćelije, i gledao na malu decu koja su se igrala na dvorištu tamnice. Jednoga maloga dečka naučio je da dolazi k njemu pod prozorče, i silno su se sprijateljili, ,. Ne primećuješ li, zašto ja ovo sve govorim, Aljoša? -— boli me nešto glava, i žalostan sam...

— Izgledaš tako čudnovato, — uznemireno primeti Aljoša —, kao da nisi sasvim pri sebi, Sećam se, što mi je nedavno u Moskvi pričao jedan Bugarin, nastavi Ivan dalje, kao da nije ni čuo primedbu bratovljevu. — On mi je opisivao, kako tamo Turci i Čerkezi čine čuda i pokore, očekujući jedan opći slovenski ustanak i bojeći ga se, — kako раје, ubijaju, siluju žene i male devojčice, kako zarobljenima prikivaju uši za direke, da ne bi pobegli i da ih ne moraju preko noć čuvati, a ujutru ih vešaju, i tako dalje, — nemoguće je da se sve to i ispriča, Govori se katkad o »zverskoj« svireposti čoveka; ali to je veoma nepravedno, i za zveri i životinje zaista uvredljivo, Zver ne može nikada biti tako okrutna kao čovek, tako ralinirano, veštački, umetnički okrutna, Tigar jednostavno razdere i poždere, i to mu je sve što zna, —C zar bi mu ikad palo na pamet, da svojoj žrtvi prikuca klincima uši i da je tako ostavi celu noć! Ti su Turci, pored toga, sa osobitim sladostrašćem mučili decu, vadili su ih noževima iz majčine utrobe, pred licem matera bacali su ih u vazduh i dočekivali na bajonet. То im je bilo glavno uživanje: pred očima matera. Jedna je slika

546