Nova Evropa

Економски преглед. К ПИТАЊУ АГРАРНЕ РЕФОРМЕ.

Опростите што као јуриста, који о аграрном господарству врло мало знам, говорим о горњој теми. Али ме је »повукао за језик« Г. Н. Цар својим чланком у »Новој Европи« (од 1. јуна, 1928), да кажем нешто у одбраму идеје аграрне реформе, дакле у одбрану ствари.

Аграрна је реформа, у првом реду, један револуци јонаран акт негадије: негирао је народ светост и неповредивост власништва. То је, иза Рата, била пандемичка појава, »психоза« времена, у неку руку садржај револуције, која је следила након Рата у земљама. побеђенима у Рату. То је лако увидети свакоме ко се замисли за ово неколико година. унатраг. Ако је, дакле, аграрна, реформа настала. као историјска, потреба, онда отпада свака дискусија о оправданости или неоправданости тог историјеког факта. Такова је дискусија јалова, то је докон посао, јер се историја не критикује.

Даље. Као историјски факт имала, је аграрна, реформа своје оправдање:; боље: своје историјске разлоге у прошлости, и ти су разлози били довољни, кад су детерминирали овај покрет, На казану су отпустили пипци, па. је пара. прострујала; — није било пипцима, да. попусте .,.

Била је тежња, оправдани захтев маса, да се ликвидира велики посед, »Господа« су народ гушила и гњавила својим опетанком, они су били у очима маса, представници старог режима који је ликвидиран, — па је аграрном реформом требало задовољити несамо једну економску потребу него се тиме дала масама и задовољштина. Кому ће се земља дати, то је долазило у други ред — јер масе, у правилу, и немају конструктивних тежња —, то је дакле било за, масе споредно. Да кажемо у фрази: народ је аграрном реформом рушио Бастиљу.

Критика, како се спроводила, аграрна, реформа, могућа је с разних гледишта. Појмљива, је критика, и то најоштрија, од- стране оних који су непосредно погођени аграрном реформом; појмљива је и критика, оних којима, нако нису јуристе, не прија, ништа, револудијонарно, јер воле лепи ред а, то је легитимитет. Ово су највећим делом људи несебични, који аграрном реформом нити су шта добили нити изгубили, — али су поседници других земних добара, па на своме телу као неку језу предосећају фаталну могућност да се и њима нешто слично деси...

Ја бих спровођењу аграрне реформе код нас имао да упутим другу једну критику: баш то да. се није схватило, да, је аграрна реформа јадан револуцијонаран акт који треба ликвидирати што пре, дакле још у самоме врењу. Штета, је, да се факт није онда санкцијонирао, него се ствар бирокративовала и провукла до нашег доба, кад се сама држава тера у лаж, јер у Уставу гарантује неповредивост власништва, а, овамо проводи аграрну реформу! Јесте, у ствари, аграрном реформом поседницима, учињена »неправда«, па је незгодно да се то у правним формама, хоће да решава.

Окористи аграрне реформе нисам компетентан да, говорим, јер нисам стручњак. Само ми се читаво то разглабање »користи« чини тако као да у неком друштву, где су се људи потукли, после »боја« свако гледа.

55