Nova Evropa

слободе, у држави привилегованих класа нема слободе, у држави у којој до изражаја долазе племенске па чак и верске разлике нема слободе. Нема. слободе у држави у којој умно и делатно радништво формално гладује, У којој државно чиновништво од половице месеца остаје без новчића, у којој деца, радног света, »ив спорта« иду боси и полу одевени. Нема слободе онде где се јављају случајеви умирања од глади међу сељаштвом кршовитих предела. Нема, не зато што се то и у најпотпунијој слободи не би могло догодити, него ради тога, што се у исто време у тој истој земљи виде читаве скупине људи који се даве у пуноћи и расипности, што се у исто време бацају на смеће велике множине укварене хране, а, новац расипље, и приватни на раскош и барове и државни на мисије, комисије, наручбе, ухљебија, протекције, ит. Д, ИТ. Д..

И тако, колико год се учинило »патријотама« непатријотеки, ми тврдимо, да је већина нашег народа у ослобођеној домовини заробљена, и то материјално и морално. Ово потоње је најгоре. Најгоре је зато, што је израбљивачима и кротитељима успело уверити материјално заробљене, да. су њихову потчињењу узроци у некој племенској хегемонији, у некој превласти једног дела народа над другим, или опет у неком саботирању државе, и напокон у мржњи Загреба, на српство а, Београда на хрватетво. Што им је успело, снагу провалије незадовољства, искористити за. јачање својих потицаја,. Што им је успело, крик противу материјалног заробљења, претворити у вапај противу неког надијоналног потчињења. Што им је успело, одгодити решавање великих социјалних питања, која као да тешким маљем ударају по глави ову нашу државну творевину, која ће букнути једног лепог дана елементарном снагом, и разнети све ове лажне крпе, а на трновито престоље поставити свима заједничку заставу: за насушни хлебипотребно одело.

Јест, нерешена содијална питања прави су и једини узроци незадовољству у Југославији, а никакова племенска, никакова верска. И зато, имају право они који наглашују, да нема хрватског питања, као што нема ни српског, ни црногорског, ни македонског; али има једно опште питање, а "то је југословенско. И имају право они који наглашују, да у јединственом народу нема погађања, Нема, не зато што се делови народа не би могли споразумевати о уређењу своје нове заједничке куће, тим пре што су се ти делови под различитим упливима развијали у историји; него зато, што се та, нагађања упућују са кривих премиса, постојања. двају или трију народа, док им сврха, није да реше општа социјална питања него да поделе власт и створе сатрапије ни пашалуке.

Погледајмо све те наше вождове, па ћемо се одмах о томе уверити. Припазимо на њихове методе и на њихове речи, да упознамо сакривени глас који се из свега њихова извија: власт, власт и власт. Остало је све споредно. А онога, дана. када се провезу Теразијама »овај« републиканац и »онај краљевац, зар ће рударски радник у Трбовљу, Руднику, и Зеници, осетити то у својој надници, или ће и надаље гладовати са 25 динара. дновнод Или ће наставнику у Нишу, Карловцу, и Марибору, престати ламентације жена и деце, да су им хаљине истрошене а. ципеле подеранез — Неће, донета, догод ти јадни радници и ти бедни наставници не схвате, да њихово зло не лежи у српској хегемонији или хрватској и словеначкој протудржавности, него у првом реду у њиховој несолидарности; а затим, у расип-