Nova Evropa

Послије Рата, опет се показала потреба за издањем ногометних ара вила, па је то у два наврата и учињено: Павао Каудерес издао је, прво према предратним издањима, ногометна правила, у којима, је проширено ту мачење. Како је и то издање било ускоро разграбљено, то је Анте Шнелзр, године 1922, издао досада најопсежнија правила. за ногомет.

Оригиналних спортских дјела дакле досад уопће нијесмо имали; једино је (1922) Звонимир Клобучар издао, према неким њемачким стручним књигама, приручник »Ногомет«, у ком се налазе упутства, за, вјежбу и играње овога. најпопуларнијега, спорта. И лака, атлетика, добила је у најновије вријеме свој исцрпан приручник: Кугли, У Загребу, је као први број своје Мале Спортске Библиотеке издао дјело Ралфа Хоке-а, »Лака атлетика«, у пријеводу Н. Краткога.

Много боље стојимо с перијодичном штампом; но и ту су често добоо уређивани и опремљени листови морали, услијед финансијалних потешкоћа, обуставити излажење (као напримјер »Илустрована спортска, ревија«, »Југословенски спорт« у Загребу, »Опорт« у Љубљани, »Јадрански спорт« у Сплиту, неколико кратковијеких спортских листова у Београду, Сарајеву, Осијеку, и Војводини).

Хашкова књига значи стога знатну принову нашој оскудној спортекој литератури. Како је развој читавога нашега спорта уско везан за, развој овог нашег најстаријег спортског клуба, то ће данашњи спортисти из тога. дјела моћи да упознају одлучне моменте у развоју нашега. спорта. Данашњим нашим спортистима тек су у изузетним случајевима познате бројне потешкоће, које су наши спортеки ветерани имали да свладају. Књига, изилави у октавном формату, лијепо опремљена; уз 114 слика из спортекога, дјеловања, од 1904 до данас, износи дјело 208 страница, текста, и 24 странице табела, Насловни лист украшен је плакетом коју је за, двадесет-годишњицу ХАШКА израдио кипар Роберт Франгеш. Који од читалаца »Нове Европе« хоће још боље да се обавести о проблемима. и успесима спорта У Југославији, него што је то било могућно из овог броја, посеглуће за овом књигом.

проф. Ј. Цар.

Модерна спортска игралишта.

Најстарије познато спортско вјежбалиште за јавне наступе и натјецање јест Стадијон у Олимпији у Грчкој, гдје су се, године 716 прије Христа, па до године 394 послије Христа, свега 298 пута, састали синови свију грчких племена, у пратњи пјесника и филозофа, да се огледају у племенитој борби за побједнички вијенац из гранчица уљике што ју је, према, предању, посадио Херкулес уз храм Олимпијског Зевса. — На, подножју Олимпа и Кроноса, између светих храмова, и посвећених гајева, протезао се је Отадијон, чије је гледалиште могло обухватити на 4000 гледалаца, док су се око њега дизали кипови олимпијских побједника-олимпијоника, израђени од првих грчких умјетника. Године 395 по Христу, разсрише Готи, под Аларихом, ове свете храмове Олимпије, а започето по њима, дјело довршише земљотреси од године 522 и 551, тако да данас није остало друго до руше-

139