Nova Evropa
и бацише се наново на посао под повољнијим приликама. Вјерни траднпијама, хашковци први поновно организују свој клуб, подигавши га убрзо на ниво виши од предратног, а затим дадоше иницијативу и понудише своје најискусније људе и за организацију читавога, југословенског спорта. У свим готово савезима (које набрајамо на другом месту), хашкови чланови заузимају уважене положаје, а да раде на корист опћега спорта, доказује њихов поновни свакогодишњи избор у најразличније форуме. Дјеловање Хашка око популаризадије и ширења спорта иза, Рата још је повеЋано. Хашкови су ногометаши посјетили поновно Београд и Љубљану, били гостима у Сплиту, Новом Саду, а у Хрватској готово нема. мјеста. гдје би био ногометни клуб а да му се нијесу хашковци одазвали. Једнако повољно дјелују и остале секције, нарочито атлетика, пливање, и лаун-тение. Осим секција, које су постојале прије Рата, увео је ХАШК јоши Хазену и НоскКеу, од којих је Хавена постигла знатних успјеха. Нећемо да. набрајамо појединачне успјехе иза Рата; споменућемо тек, да је ХАШК у читавом југословенском спорту од свога оснутка до данас задржао доминантан положај. Ово захваљује у првом реду својим оснивачима и првим члановима, који су као прави спортемени створили великом агилношћу и напорним радом такву средину да у њој сваки ново придошли члан постаје чланом радне, искрене, и другарске јединице. Зато сваки хашковац, пригодом прославе двадесетгодишњице — која је замишљена као сваковрено спортско натјецање спортиста из читаве Југославије —, с поносом гледа. на тих двадесет година, унатраг, поготово кад види сакупљен плод толиких напора и рада, — данашњу чврсту, велику, и јаку зграду ХАШКА.
TI
Под натписом »Двадесет година рада Хрватскога Академскога Шпортекога Клуба« издаје Хашк, пригодом прославе двадесетгодишњице свога опстанка, књигу, која приказује повијест и развој Нестора наших спортских удружења. Унаточ знатном размаху југословенскога спорта, литература је спортска у нас веома слабо развиjena, тако да је лако набројати спортске књиге које су код нас изашле. Веома велик интерес, који показује опћинетво за практично гајење спорта, није ни издалека у сразмјеру са захтјевом за, теоретским спортеким образовањем. Прије Рата је Соколски Савев издао, у својој Соколској Књижници, 19 свезака мањих књига за тјелесни узгој, које су већином написали Др. Фрањо Бучар и Драгутин Шулце. Разумљиво је, да су ове књиге имале у првом реду да послуже соколској идеологији, па вбог тога, нијесу могле да освоје интерес тадашње доста малобројне спортске публике. Једина спортека издања, прије Рата била су ногометна правила с тумачењем која је, у пријеводу Дра. Милована Зоричића, издао ХАШК године 1908. Правила су преведена, директно с енглескога оригинала, па су у вријеме кад се спорт почео знатно ширити одлично испунила, своју сврху, тако да је године 1911 било потребно издати друго, проширено, издање.
Тиме бнемо били уједно са свим пријератним радом на том пољу готови.
138