Nova Evropa

Нова Европа

Књига УШ, Број 8. 11. септембра, 1923

Sadašnjost i ideje.

Draga gospodo urednici, — čitam tako »Novu Evropu«, uvek od početka do kraja, čitam i uživam, Samo ponekad, obuzmu me crne misli, i ja sebe hvatam gde mrmljam nešto kao: »šteta za tolike ideje« .... |

Tamna je prošlost, neizvesna budućnost, a sadašnjica je neodredjena, Čovek bi mogao da se pita, šta mi uopšte znamo? — A toliko je radjeno, i toliko pisano, studirano, i prikazivano, — sve ul najboljoj veri, i po dobrim i najboljim ljudima, da bi nešto trebalo da se i pozitivno zna. Teško je doista i priznati, i pred sobom i pred drugima, da baš ništa ne znamo, da samo smišljamo i kombinujemo, a ovamo smo polazna i zalazna tačka ipak mi sami, i uvek mi, ta sitna i slaba stvorenja prirode,

Za ovim uvodom, koji odaje skromnost moje duše, ja sam se oslobodio jedne nezgode: zatvorio sam vrata kritici, Jer pisati o sadašnjosti kojom se zanimamo, pisati o politici, a ne početi sa ja, bila bi — mislim — mistifikacija, Ovako, vidite, hvatajući realnost sadašnjosti, našao sam formulu, stvorio ključ za sebe, Konstatujem činjenice u sebi i oko sebe, pa kažem: mi se zanimamo drugim stvarima a o drugim govorimo; našom misli dominiraju »sitne« ali vitalne brige, a mi razgovaramo o »idejama«, — stalno govorimo o »narodu«, plemenima, zajednici, jedinstvu, dok nas uistinu zanimaju i zagrevaju druge stvari, Aristokracija i veliki posed drhće radi agrara, trgovci su nervozni zbog poreza; srednji stalež, koji poseduje, jednako računa i meri, kako će da ima sve više, iako cene svemu rastu; sirotinju glodje skupoća, mala plata, zavist i beda, — svi su se podali takim prostim, sitnim, dnevnim stvarima, da je to za plač.... Otuda je koren ovoj savitoj i sakatoj realnosti, što se nenaravno svinula kao drvo koje je zlo izraslo, pa je kvrgavo, krivo, neugledno i. bedno, baš kao i da nije drvo nego nekakva njegova karikatura.

U parlamentu se raspravljalo o Ustavu, Gde su ona vremena kad smo, kao bivši ugarsko-hrvatski (upravo samo »ugarski«) državljani, zavideli onima na Zapadu, koji su imali ustavna prava?! Sada, brige mas za ustavna prava! Mladi starci, mi danas znamo, da su sve to »burgije«, da će i opet, kao pre, jači raditi ono što hoće, a ko se mrdne, glupak, biće mu pravo što se survao, — Cela je stvar i prošla

209