Nova Evropa

и другде. — Она револуција што су је Немци извршили у новембарским данима, 1918 године, није била потпуна. Џа ипак не би дошло до друге револуције у Немачкој, да није овог страховитог привредног притиска, који се најасније очитује у паду марке и у огромној инфлацији папирнатог новца. Револуцију стварају напредне друштвене класе — данас су то у Немачкој радници. Радништво је немачко одлично организовано у својим синдикатима. и партијама. Оно има у својим рукама, толику моћ, да у тренутку одлучне борбе може увек узети власт у своје руке, и саставити владу само, без учешћа икакве грађанске странке. При свем том, немачка радничка, класа преза пред револуцијонарним покретима и испадима, јер живи у уверењу, и у страху, да, на крају крајева, не може успети без помоћи било с које стране. Разлог лежи у томе, што у Немачкој комунистичка. партија није једини представник радничке класе, него су то још у већој мери социјални демократи, реформистичка, партија, под чијим утицајем, и у чијој идеологији, стоји већина синдиката, те којих рад, и у теорији ин у пракси, почива на принципу еволуције и компромиса. са грађанским странкама. Социјалдемократска странка у Немачкој остала је оно што је и пре била: радничка, партија велике немачке индустрије са. веома, много грађанскога, буржујског, менталитета.

У таким приликама, нову револуцију може изазвати само крајња нужда, — борба за насушни хлеб, ако наступи потпун привредни поремећај. Али изгледа, да, је тај, о очајним падом марке, већ и наступио. СОкакање цена, и скупоћа, не дају се више регулисати, плате и наднице не могу ни у којем случају држати корак с опадањем вредности новца; пред очима, пучанства, — особито радника и мањег чиновника. — играју цифре врзино коло, те штрајкови и побуне гладних избијају свакодневно на све стране. Ко ће све то зауставити и ушоритиз!,.. Оредиште свега интереса и свију погледа,

у Немачкој данас, према томе, јесте марка, њена вредност и њена. вудбина.

Шта, је стварно с марком — Она пада суноврат, исњен пад осећа, се на све стране. У иностранству, марка је искоришћавана као објекат за спекулацију: иностранство је куповало марку верујући у оживотворење њене вредности и у немачку солидност и истрајност у раду. Али се десило непредвиђено, и изгубљена су многа. богатства, (а падом марке пада економска, снага целе земље. С почетка је изгледало да, се, при овоме паду марке, добро осећају бар велики индустријалци, који су цене својој роби удешавали даномице према курсу долара, те на тај начин, без конкуренције иностранства, често боље зарађивали него пре Рата. Јер продајући робу за златне марке, они су и даље плаћали раднике и режију папирнатим маркама, па су, и крај најиздашнијих повишица и додатака на окупоћу, сјајно ћарили. За њима, су, иако касније, пошли и трговци, ударајући својој роби често и таке цене да су претицале светски паритет. Али да ће тако брзо ићи, томе се ипак сви они нису надали, те стога и не одговара, истини, да би немачки индустријалци и трговци били криви катастрофи немачкога, новца, радећи на. томе да што више зараде на паду марке, и да се то стање У бесконачност продужи. Унаточ свога проспернтета, индустријалци су отпочели кампању за укидање осмосатног радног времена, да, би што већом хиперпродукцијом спасли марку. Само што крупни индустријалци нису

213