Nova Evropa

nim člancima »Rusi, Grci, i Južni Sloveni« (sRuski Vesnik« od 1878) opominje on, da ne treba idealizovati Slovenstvo; u njega se је slovenolilstvo preobrazilo u religijozno, crEkveno, bratstvo, bez obzira na plemenske značajke: »Radi istočno-slovenskog sveta nužno je što manje jedinstva državnog i političkog, a što više crkvenog«, Uza sve to, po njećovu mišljenju, slovenska je svest tako duboko prodrla u rusko nacijonalno osećanje, da su Rusi jednom za svagda nerazdruživo vezani s južnim Slovenima. »Južni Sloveni sa svojom b ur ž u a tnošću [?] stoje na putu naše budućnosti, i bez njihova učešća mi ne možemo ići dalje, pa ih se dakle i ne možemo, hoćemo li nećemo li, odreći, već moramo nastojati da ih preobrazimo i izmenimo«; iu boljega leka za njega nema do »ojačanja crkveno-pravoslavnog duha, uz veličanje Crkve, drugim rečima: crkveno jednodušje s Grcima«., Vidimo dakle, da tu namesto neposrednih simpatija, što ih je Homjakov formulisao kao ljubav, stupa teoretsko shvatanje Slovenstva kao osobitog istorijskog tipa, — Ipak su imali pravo i Homjakov i Ljeontjev, tvrdeći da su ruske veze sa Slovenstvom tako duboke da ih ničim nije moguće iskoreniti. Ruska je nauka i dalje služila posrednicom izmedju Rusije i Slovenstva; Južni Sloveni težili su i dalje za što tešnjim vezama s Rusijom; Česi su si stvorili neko pomalo romantično shvafanje o velikoj ı moćnoj Rusiji, te su u svojoj štampi iskazivali svoje naročito rusolilstvo, Ruski poraz u ratu s Japamom, pa onda revolucijonarni pokret godine 1905, izazvali su doduše izvesnu bojazan, ali se je u Rusiji sve doskora uredilo.

Oko godine 1908 uzimala je ruska politička misao sve više nacijonalan pravac, te se i tu opet pokazalo, da je ruska nacijonalna misao nerazdeljivo vezana sa odredjenim slovenofilstvom. Ali sada ruska politika nema više pred sobom tek pojedinačne pokušaje u pravcu preporoda i oslobodjenja, nego sliku razvijena ekonomskog i političkog života. I najveći, iza ruskoga, slovenski narod, poljski, znao je uspostaviti svoje unutarnje nacijonalno jedinstvo, te je sebi sasvim svesno postavio zadatak svoga državnog vaskrsa, koji je naumio postići bilo kojim mogućim putem. Metode rusifikacije postale su anahronizmom, iako se ruska vlada kretala još uvek u krugu, te se nije mogla odlučiti da učini krajnje nužni korak i da proglasi autonomiju Poljskoga Carstva, Što se tiče Čeha, to su se oni razvili u jednu ekonomski silnu i nacijonalno krepku narodnost, koja je ı Rusiji mogla biti od koristi u slučaju njena sudara s Nemačkom i Austrijom, Od Južnih Slovena, Srbi su pod mudrim vladanjem kralja Petra pristupili organizatornom radu, osećajući da je blizu vreme, da će se moći osloboditi od austrougarskog pritiska i ujediniti sa braćom preko Dunava i Save, ostvarujući tako svoju nacijonalnu misao. Prema tome je slika što ju je pružalo Slovenstvo sada bila sasvim druga nego u vreme Homjakova, Sada je Rusija mogla pripadati slovenskom sve{iu, lako nije više mogla da igra samo ulogu blagonaklone zaštitnice. Sad se više nije radilo o onoj »ljubavi« prema Slovenima, nego o tom, da se njihovi partikularizmi dovedu u neki viši poredak, Slovenski su narodi postojali, samo što nisu bili u prvom

289