Nova Evropa

teškom položaju, i stari bi slovenofili bili jamačno zadovoljni, što je od njih posejano seme tako lepo niklo. Ali vlada ruska nije se osećala dosta jakom da se upusti u rat, pa je trebalo dosta truda da se skriju a uguše osećaji neprijateljski germanizmu. U poljskom pitanju mislilo se, još 1905, dati autonomiju Poljskoj, ali to nije izvršeno radi pretnje od strane Nemačke; no u leto 1914, imao je car Nikola II da podje u Varšavu i da tu udari osnov novoj poljskoj politici, Svoj dug prema Slovenstvu htela je Rusija časno da izvrši. Godine 1908 nastalo je bilo u Petrogradu Društvo Slovenske Uzajamnosti, koje je imalo u Život privoditi načela Praškoga Kongresa od 1908; a u Moskvi je obrazovano Društvo Slovenske Kulture, Oba ta društva, još uz neka druga, manje važna, budila su svojim radom živ interes za Slovenstvo po političkim i društvenim ruskim krugovima, Godine 1909 u jesen, opet je došao bio u Petrograd Kramazrž, i s njime ceo niz čeških javnih radnika, i drugih slovenskih gostiju. Novine su mnogo pažnje posvećivale i tome sastanku, koji u stvari nije doneo ništa novo. U leto 1910, sastao se u Sofiji Slovenski Kongres, u kome su uzeli učešća predstavnici svih slovenskih naroda, osim poljskoga; kod ruskih članova toga kongresa prevladjivalo je konzervativno raspoloženje, koje se donekle sukobljavalo s realističkim pravcima što su ga zastupali drugi Sloveni, Moglo se osećati, da je za staru rusku ideologiju rusko-slovenskih odnosa nastupio krajnji čas; ali ni to nije značilo, da Rusija treba da se odrekne svoga nacijonalnog barjaka — sabiranja i organizacije Slovenstva, Rusija Je i nadalje zadržala svoje značenje kao slovenska država, te je počela izradjivati novu, realniju, ideologiju te misije, Pod tim barjakom pošla je ona tad, godine 1914, u krvavi Rat, iz kojega Je izašla uzdrmana u samim svojim osnovima, Docniji dogadjaji, razvoj novo nastalih slovenskih država, zaustavili su dalji rad na ovom polju, koji treba iznova početi; ali je jasno, iz svega. što smo dovde kazali i pokazali, da je Slovenstvo kao ideal, politički, i kulturno, moguće oživotvoriti jedino s Rusijom i uz Rusiju, Ју

А. Роводт.

U stvari, ja se nimalo ne bojim za suoj narod... Abo smo došli poznije od drugih, došli smo zato taho da radimo bolje nego drugi, da ne ponavljamo njihove naopahosti, zablude, i sujeverja... Smafram naš položaj srećnim, samo abo se budemo umeli njime Phori546... Зфа više, moje je duboho uverenje, da smo baš mi pozvani da rešimo velihi deo zadatka socijalnog uredjenja, da dobrajčimo velibi deo onih idejd hoje su se rodile u društvu Pulturno starijih narod6.

P. J. Čaadajev (u »Apolagiji ludaba«).

291