Nova Evropa

oslona na maferijalna dobra, irelevanino kad su nastale, jer one vrede samo onoliko za koliko su unesene u bilancu,

Vrednosni papiri, medjutim, idu nekom srednjom linijom. Ako su ti papiri samo obveznice ili založnice, onda i oni vrede samo onoliko za koliko su uneseni u bilancu. Ali ako su to deonice, onda, u većini slučajeva one reprezentuju daleko veću vrednost nego što to bilanca iskazuje, Praksa, a donekle i trgovački zakon, traži, da se deonice unose u bilancu uz nabavnu cenu, Ispravno bilanciranje traži dakle da akcije pred par godina kupljene po ceni od 100 dinara po komadu ove godine udju uz isti kurs u bilancu, ma njihov današnji kurs bio već po 10 pa i 20 puta veći, Naravno je onda, da faktična vrednost stavke Vrednosni papiri iznosi kudikamo više nego što to bilanca iskazuje. Što smo te papire ranije nabavili, i što su to više deonice industrijalnih poduzeća {koje su percentualno više skočile nego li deonice samih banaka), utoliko je i veća laktična vrednost rubrike Vrednosnipapiri, te ova stavka kod nekih preduzeća vredi i po nekoliko puta više nego što je to u bilanci iskazano.

Stanje vrednosnih papira iznosilo je koncem 1920 : 135 milijona dimara; koncem 1921 ; 271 milijon dinara, ili, prema 1920, za 136 milijona (100%) više; i koncem 1922 : 389 milijona dinara, ili, prema 1921, za 118 milijona (43%)više, Prema tome, vidimo napredak za dve godine od nekih 250 milijona dinara. Budući da novčani zavodi, u većini slučajeva, svoje vrednosne papire misu prodavali, to bi tih 250 milijona reprezentovalo novi angažman naših novčanih zavoda u naša trgovačka i industrijalna poduzeća, Od ove cifre imao bi se odbiti iznos koji otpada na pojedine novčane zavode za 7%-investicijoni zajam iz godine 1921, No kako su mnogi zavodi svoju zalihu tih papira već plasirali, tim više što je bila jaka potražnja za njima {specijalno za razne garancije i kaucije), a i budući da su neki zavodi te papire proveli ne po računu Vrednosnih papira nego po Konsorcijalnom računu, možemo mirme duše svih gornjih 250 milijona dinara uzeti kao nov angažman našeg novčarstva u našu privredu, i poimence u našu industriju, Usled privredne krize, koja otežava osnivanje novih preduzeća ili proširenje već postojećih, angažmam u novim deonicama bio je godine 1922 znatno manji nego godine 1921, Ipak, sve većim i većim preuzimanjem deonica industrijalnih i trgovačkih preduzeća, naši vodeći novčani zavodi malo po malo monopolizuju čitavu našu privredu, te u tom promenjenom odnošaju naših novčanih zavoda prema raznim ргvrednim preduzećima i leži glavna karakteristika našeg poratnog novčarstva. Nešto vlastitim posedom raznih deonica, a više Još raZnim sindikatima {od kojih su neki, uzgred budi rečeno, veoma sumnjiva sastava), uspelo je našim novčanim zavodima već dosad da monopolišu dobar deo naše industrije i naše trgovine ; a sav je izgled, da će se i u buduće delovanje našeg novčarstva sve više kretati u ovom pravcu.

333

7