Nova Evropa

Преглед југословенског новчарства и банкарства.

Напомнњемо одмах, да се овај приказ не бави приликама и стањем наших новчаних завода у Србији и Црној Гори, будући да је то учињено у "засебним чланцима. Према, томе, дајемо преглед новчарства и банкарства у оном делу наше краљевине који је раније био у склопу бивше Аустроугарске Монархије, а то су: Хрватска, Славонија, Далмација, БоспаХерцеговина, Словенија, и Војводина. Па ни ту, не можемо се упуштати у опширније излагање о југословенском новчарству и банкарству, него ћемо тек укратко да прикажемо његово данашње стање и важније појаве у њему, те да нагласимо тенденцу развоја, изгледе у будућност, н евентуалне потребне реформе на томе подручју.

Да узмогнемо боље упознати и разумети данашње стање нашег новчарства, и банкарства, као и резултате досадањег настојања и рада ово њега, потребно је да нарочито упозоримо на, прилике, готово нормалше, пред самим Светским Ратом, па ћемо онда лакше схватити силан преокрет који је изазван Ратом у целом нашем привредном животу, па, према томе и на подручју новчарства и банкарства. Банке и новчани заводи удешавају своје деловање према привредном стању земље у којој се налазе, те призлике углавном одлучују о седишту и о врсти њихова рада. Привредно стање т. зв. пречанеких крајева пре Рата обележено је претежно аграрном продукцијом, доста развијеном трговином и обртом, те слабо развијеном индустријом. Томе углавном одговара и деловање наших новчаних завода. у то доба: пружајући сеоском становништву вересију, подупирући трговачки кредит есконтирањем меница или контокорентном вересијом, а конзумптивни кредит давањем зајма на ручни залог, представљали су наши новчани заводи важне кредитне установе које су удовољавале потребама, промета. Ту се, у вези са споменутим активним пословима, од пасивних _посала развио у првом реду депозитни посао, прибављајући потребне капитале и вршећи фупкцију концентрације домаћег капитала. Већи ни јачи новчани заводи бавили су се осим тога и издавањем заложница (у вези • подељивањем хипотекарних кредита), надаље комуналних обвезница, те и свим другим главним банковним пословима. Ту треба нарочито споменути, да су се у оно доба и наши велики новчани заводи сразмерно слабо бавили оснивањем и финансирањем привредних предузећа, у првом реду индустријских, чему разлог ваља тражити у економској зависности наших крајева од несклоне привредне политике тадање државне власти, и од премоћи великог капитала, Беча и Будимпеште, који је настојавао увући се у нашу привреду те помало овладати њоме, чему су имали служити за то основани заводи у већим нашим центрима. Сразмерно понајсамосталније развијало се новчарство и банкарство на подручју Хрватске и Славоније, са Загребом на челу, затим у Словенији и Далмацији, док су многи заводи у Босни и Херцеговини били у уској вези с аустријским н маџарским капиталом, а они у Војводини, осим неколико њих, дапаче у потпуној зависности од маларског капитала. Што се облика. тиче, у којем су се јављале кредитне установе у појединим покрајинама, опажамо да су у крајевима где

346