Nova Evropa

оснивање деоничких друштава није било везано за концесије од стране државних власти особито просперирала капиталистичка, подузећа. под именом банака, и штедионица, бавећи се свим банковним пословима, док су се у осталим крајевима, уз банке као деоничка друштва, развиле и комуналне и задружне штедионице, поглавито у Словенији. На ово ћемо се питање још касније осврнути.

Како на осталим подручјима, привреде, тако је Рат, како рекосмо, п на подручју новчарства и банкарства изазвао знатне промене и последице. Током Рата издавани ратни зајмови, у непродуктивне сврхе, омањена, продукција, а и друге околности, узроковале су полагано падање вредности новца. Истодобно расла је прођа и цена аграрних продуката, услед ванредно повољне коњунктуре. Сељак, који је био презадужен ослободио се продајом аграрних продуката, својих обвеза код новчаних завода, посед му је постао слободан, а тиме му и цена порасла. То се све огледало на нашим новчиним заводима. Ангажирање мањих и малих банака и штедионица у ратне зајмове, врло слаба тражња, сеоског становништва за новчаном и хипотекарном вересијом, имало је последицу, да су многи заводи након преврата дошли у тежак положај. То нарочито вреди за капиталом слабе деоничке штедионице и банке у свим нашим крајевима, те донекле и за задружне и комуналне штедионице у Словенији и Далмадији.

(0 превратом, а потом услед уједињења. Јужних Словена у једну државу, настаје одлучан преокрет у том погледу. Опасност даљег продирања, и учвршћења страног капитала, у првом реду аустријског и маџарскогт, смањена је и ослабљена, јер јој је одузето залеђе државне власти. По истодобно нашли су се наши новчани заводи пред задађама. које је ваљало браво и одлучно решити. Силни процват, те нови смер трговине, освајање нових тржишта, и посредовање с иностранством, надијонализација страних индустријских и осталих предузећа, те оснивања. нових, врло развијена. грађевна. делатност у великим градовима, експлоатадија природног блага земље, а коначно и кредитне потребе државе и самоуправних тела, све се то није могло замислити без јачих капитала, које су у то време могле намакнути само банке. Еманципација, југословенског новчарства и банкарства, од туђинског скрбништва тражила, је у новим приликама, самосталност, и спрему у управљању и вођству банкама поверених капитала, те акомодовање домаћег тржишта, капиталом према иностраним новчаним тржиштима. Да, се те задаће изврше, посегло се је за различитим средствима. Ту ваља у првом реду истаћи концентрацију капитала. Промењене прилике, и нове потребе, тражиле су јаке капитале; наши новчани заводи, удешени за, прилике пре Рата, морали су ревидирати своја средства и удесити своје пословање према новим захтевима. Повишења, капитала, била су па дновном реду и налазила, одзива, без потешкоћа. Туђа средства, у првом реду улошци, обилно су стали притицати, нарочито оним новчаним установама, које су већ од пре са своје солидности стекло биле поверење улагала, Уопште, првих година самосталног политичког и економског живота, налазимо довољно капитала, и кредита за потребе домаће привреде, а последица, је њен бујни процват на свим подручјима, нарочито трговине и индустрије. Велики заводи настоје проширити подручје своје делатности оснивањем подружница, те видимо код неких завода, систематско провођење концентра-

347