Nova Evropa

ције капитала баш овим путем. Важна. појава у настојању око концентра-

ције капитала, јесу фузије новчаних завода, која је уосталом општа у поолератном банкарству, а разлога томе има више: пре свега, потреба, јаких економских организама, како би се лакше пробавило тешко валутно и економско поратно стање; затим однос домаћег капитала. према, иностраним заводима, који претпоставља да домаћи заводи у очима, иностранства. репрезентују апсолутну економску снагу те тако осигуравају потребне везе са иностранством. Само повишивање капитала, путем емисије деоница није достајало у ту сврху, а није се ни смело одвише проводити, да се не би довела у питање његова делотворност. Тако је дошло до заједнице капитала као средства. за извршење многих задатака који прелазе снагу појединих завода. Начина, како да се удружују капитали, било је више, почевши од потпуне фузије па до неке врсте интересне заједнице, односно кооперативног уговора. Тиме долази до природне коректуре раније хипертрофије мањих банака и штедионица, које су једва, преживеле Светски Рат, и којима средства. нису дозвољавала продужење даље њихове самосталности. Уколико се не ради о капиталистичким заводима, већ о задружним и кредитним установама, долази наместо фузије до провођења што уже задругарске организације, често на капиталистичкој основи. Појаву удруживања и концентрирања економских снага опажамо уопште у поратном господарству, а. одлучни су били зато, међу осталим, комерцијални, технички, и организацијони моменти.

Приправивши се тако за главније задаће, извршили су наши новчани заводи по главним привредним центрима — Загребу, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, и Новом Саду — многе и важне послове. Међу овима. први је оснивачки посао, коме имаде да захвали своју егзистенцију цео низ индустријских, трговачких, транспортних, и банковних предузећа диљем ових наших крајева; особито су се оснивала такова, предузећа на подручју Хрватске и Славоније, где је до недавно постојала у смислу позитивног закона слобода оснивања деоничких и сличних друштава и без нарочите концесије државне власти. Код такових оснивања. и финансирања. удруживале су се банке у конзорције, картеле, трустове, и слична удружења, умањујући на тај начин свој ризик, те искључујући често међусобну конкуренцију. — Друпи важан посао, који су наше банке извршиле био је емисијони посао, који се састоји у преувимању државних и комуналних обвезница, а и приватних ефеката, те у њихову пласирању на новчаном тржишту. Тако је нарочито створени синдикат новчаних завода. преузео године 1921 обвезница 7%тног државног инвестицијоног зајма у нзносу од слтса 168 милијона, динара. У нацијонализацији страних предузећа имали су. наши новчани заводи такођер великог удела, али су нанлазили на запреке, било од стране државне привредне политике, било од страле самога, страног капитала, те је резултат био, да надијонализација није у прави час, нити довољно, проведена, као што се могло желети, већ је у много случајева дошло до сарадње и мешања домаћег и страног капитала.

Силан замах домаће трговине омогућен је делатношћу банакљ, које су било посредовале потребним креднтима, (контокорент, акцепт, акредитив) било саме суделовале у трговини. Неко време је паче робни посао банака узео био силан мах, те се велики део новчаних завода. појавно као

348