Nova Evropa

има 3 милијона капитала, а поседује властиту творницу цемента. Спомињемо још Господареску Банку (са 1 милијон капитала), те Централну Трговинску Банку, недавно основану. — У Суботици постоји Ескомптна ни Пучка Банка (раније Ескомптна Банка за Војводину), као афилирани завод Хрватске Ескомптне Банке у Загребу, са. капиталом од 5 милијона динара. Надаље, Општа Привредна Банка (са 8 милијона); Српска Штедионица, (750.000); Трговачка н Индустријска Банка, те 6 филијала великих загребачких и београдских завода. Осим тога, недавно је основана Г радска Штедионица у буботиши, која. као комунални завод има у првом реду елужити комуналним интересима. — У Великом Бечкереку имамо више завода, од којих споми„ њемо Ошту Привредну Банку, Великобечкеречку Штедиоњицу, са по један милијон капитала; Торонталску Банку за Штедњу и Кредит (1,200.000); Српску Пољопривредну Банку, Српеку Штедионицу, 3 анатлијску н Трговачку Банку, Торонталску Аграрну Банку, Великобечкеречку Пучку Банку, и Добровољачку Банку. — У Великој Кикинди постоји Привредна Банка (са 700.000 динара капитала). Неколико јачих завода имамо у Панчеву, тако Панчеваче у Кредитну Банку, Српску Банку (4,000.000), Панчевачку Пучку Банку {Volksbank} (2 милијона), Панчевачку Комерцијалну Банку и Штедноницу (1,250.000), н још неколико мањих новчаних завода. — У Белој Цркви имају капитал испод 1 милијон динара: [| учка Банка Српска Банка и Штедионица, Белоцркванска Штедионица, и Трговачка и Занатлијска Банка. — У Сенти постоји Сенчанск а Штеднионица (800.000); у Старом Бечеју Бачко-потиска Штедионица (са 8 милијона), ни Српска Ра тарска Штедноница (са пола милијона). Коначно у Вршцу спомињемо Вршачку Штедионицу (1,000.000 капитала), а од мањих завода „Вршачку Задругу за Штедњу ни Кредит, и Српску 3 натлијску Банку. — У Сомбору постоји Земаљска Кредитла Ба n ка (раније Сомборска Кредитна Банка), са 2" милијона. капитала; надаље Сомборска Занатлијска Банка (р милијон), те Сомборска Грађанска Банка, и Сомборска Штедноница. Овим тога, постоје у Војводини многи мањи румунски и маџарски новчани заводи.

У Словенији се развијало новчарство више на кооперативној и јавноправној основи него индивидуалистичкој, као по осталим пречанским крајевима. наше државе (изузевши донекле Далмацију). Према томе видимо тамо изразито одељена три типа новчаних усталова, према организацији и субјекту њихову. На првом месту спомињемо новчане установе јавнопразних тела, — општина, округа, те бивших покрајина, којих налазимо по целој Словенији. Основане су оне биле према штедионичком регулативу од године 1844, који је вредео за, све аустријске покрајине бивше монархије. Такових штедионица, односно месних хранилница, имамо 18, надаље 6 окрајних хранилница; и две покрајинске: Јужноштајерску у Цељу и Крањску у Љубљани. Паралелно с оваковим развитком новчарства, где су дотична, јавноправна тела преузела вођство и јемество за управљање повереним им капиталом, развијао се и други облик новчарства у Словенији, н то

360