Nova Evropa

obeležje, te da nam se u pogledu praktičnog Jugoslovenstva najviše približavao. To je i bio razlos, da su nas mnogi smatrali istom бгиpom, i da su nam i neki od pokretača »Obnove« i »Slobodne Tribune« nudili užu saradnju i zajedničko istupanje. Mi smo ostajali rezervisani, jer nas je kod tog pokreta stalno strašio odviše razvijeni publicislički aparat na štetu konciznosti i doslednosti u idejama i u njihovoj primeni, Razumeli smo želju, da se na što široj osnovi da moSućnost okupljanja i iskazivanja misli raznim elementima јибозјоvenskih intelektualaca; ali nismo mogli da razaberemo konkreilne tačke oko kojih bi imali da se okupe stranački opredeljeni i пеоргеdeljeni pristaše ovog pokreta, Znali smo, da su neki pokretači organizovani članovi zemljoradničke siranke, a drugi opet organizovani članovi ı vodje narodno-socijalističke stranke, dok su treći neutralni, ili naginju k jednima ili k drugima; ali smo videli, da su jedni, kad bi došlo do stranačke aktivnosti, napuštali i dezavujisali druge. A ni do danas ne znamo, da li su članovi-zemljoradnici »Slobodne Tribune«, koji učestvuju sada u organizovanju nove političke stranke, definitivno napustili zemljoradničku stranku? ... Može se reći, da su to Imterme stvari »Slobodne Tribume«, i da se to nas ne tiče, To se i ne bi nas ticalo, i ne bismo se doticali toga, da smo u stanju, i kraj najbolje volje, da vidimo drugi neki okvir koji obuhvata sve te ljude, i sva ta gledišta, koji govore i pišu u ime »Slobodne Tribune«.

Ta neodredjenost i maglovitost u onome što se hoće, koje ne dopuštaju da se jasno ocrta ideologija pokreta, naročito i u pogledu Jugoslovenstva — za što je možda najbolji primer baš držanje »Slobodne Tribune« prema našoj kritici Jugoslovenskog Odbora —, činile su, i čine, da mi nismo osetili potrebu uže saradnje sa »Slobodnom Tribunom«, i da rado hvatamo priliku da i Javno podvučemo razlike medju nama. Što opet ne znači, da se mi ne možemo, pre ili posle, ipak naći na zajedničkom narodnom poslu. Samo je, držimo. dobro, da se prvo tačno zna šta ko misli, i ko je s kim,

Sad je diferenciranje, bar u pogledu Jugoslovenstva, za mas završeno, Mi nismo bili demokrati, kad smo pokrenuli »Novu Evropu«, pa stoga nismo mogli ni cepati jugoslovenske demokratske redove. Demokrati, koji su tako mislili i Sovorili, bili su u zabladi. Mi se sa »Obnovom« i »Slobodnom Tribunom« nismo osećali jedno, ni na početku ni kasnije, pa nismo mogli poslužiti Jugoslovenstvu udružujući se s njima ideološki, jer nam je njihova ideologija još ı danas nedovoljno jasna i strana· Makoliko dakle da bi to bilo lepo, i makoliko da su to mnogi jučoslovenski rodoljubi želeli, to nije bilo mogućno. — Nama je, moramo otvoreno priznati, samo smetalo, kad su nas, u početku, držali za demokrate, ili za demokratske disidente, a kasnije brkali sa tribunašima; i zato nam je sada, da budemo iskreni, pravo, što stojimo izdvojeni i sami. Sad će nas svaki uzimati za ono Što smo, te moći sebi reći: Ja mislim kao ovi, ili: ja ne mislim kao OviL. Drugim rečima: sad je tek situacija za nas čista, i sad tek nosimo, u vunom smislu, od6ovornost za ono što radimo i kažemo.

476